Kako iskrsavaju nova svedočenja i stari dokumenti o istoriji Titove Jugoslavije, ta fraza i ovde dobija sve više smisla. Sistematski pregled istorijskih izvora pokazuje da se iza četiri ili pet najvažnijih događaja Titove Jugoslavije skrivala upravo takva pozadina. Đilasovim tekstovima, koji su doveli do njegove smene, kumovao je, recimo, snobovski brak i skorojevićki život Peke Dapčevića koji se, na užas komunista, oženio lepoticom, balerinom, buržujkom, i brzo se prilagodio Dedinju.
Titovim obračunima s dogmatskim kadrovima u Srbiji pomogla je i afera u čijem srcu je bio ljubavni skandal Petra Strambolića. On se švalerisao sa ženom generala Ljubodraga Đurića, a ovaj o tome progovorio s govornice partijskog Kongresa, u Zagrebu, u dvorani Studentskog centra.
“Zaustavite tog ludaka”, povikao je Tito, a sve je otišlo pravo u eter... Najvažnije afere u svojoj knjizi su istražili Slavko i Ivo Goldštajn... Istraživanje Expressa pokazuje da je slučaj zaista bio značajan i radikalan. U dvorani zagrebačkog Studentskog centra Partija je 1952. održavala jedan od svojih najvažnijih kongresa. Četiri godine posle raskida sa Staljinom, država je prelazila na liberalniji smer.
Amerikanci su slali desetine tenkova "šerman", automatske puške "tompson", i oružje vredno nekoliko milijardi dolara. Grad Zagreb Sedinjenim Američkim Državama pokonio je zgradu na Zrinjevcu, Jugoslavija se okretala zapadu, ali ono što se čulo za govornicom kongresa šokiralo bi i Ameriku Klintonove ere.
Naime general Ljubodrag Đurić, Titov bivši cimer u Belom dvoru, s govornice je optužio Petra Stambolića da je ljubavnik njegove žene. Dvoranom su se prolomili uzvici. Dve hiljade delegata ostalo je u šoku. Petar Stambolić, jedan od čelnika srpskih komunista, sedeo je ukočeno u radnom predsedništvu kongresa. General Đurić uperio je prst u njega. Stvar je prekinuo Tito. "Zaustavite tog ludaka!", povikao je. Međutim pošto je Tito zaboravio da isključi mikrofon, njegovu pretnju čuli su i milioni građana u direktnom radio prenosu. General Đurić uhapšen je istog dana. Iza ove afere valjala se politika...
“Posle medenoga meseca šef Titovog kabineta odjednom je počeo da primećuje ‘crvenu buržoaziju’ po državnim vilama, zlatni escajg i diplomatski magazin uvozne odeće”, stoji u jednoj analizi Đurićevog slučaja. “Kao vrhunac odnarođene potrošnje državne imovine, njegova žena priznala je da već godinama održava seksualnu vezu s Petrom Stambolićem, sa kojim je ostala trudna. Stambolić je predstavljen kao razvratnik koji konzumira poveći harem tuđih supruga. Priču je Đurić preneo samom Titu, koji je Rankovića zadužio da ispita činjenično stanje. Šef Udbe stao je na Đurićevu stranu, i sredio pobačaj njegove žene, ali Tito je odbio da smeni Stambolića. I tako je Đurić, u najdubljem uverenju da uživa apsolutnu drugarsku podršku najplemenitijih izdanaka revolucije, samoinicijativno izašao za kongresnu govornicu, i rekao što je reka računajući na kodeks časti i dužnosti...”
Ali je očigledno je pogrešio. "To je bio", piše Titov biograf Vladimir Dedijer, "tragičan dokaz erozije partizanskog morala. Tito je u besu to nazvao ‘užički jebhoz’. Ovaj naziv je nastao spajanjem dva izraza - kolhoz i sovhoz ili sovjetsko državno preduzeće, koji će se pretvoriti u jebačko preduzeće - jebhoz…" Afera je, naravno imala i političke posledice. Tito je u Srbiji dobio još jaču podršku Petra Stambolića, liberala, dok je tvrđa komunistička struja doživela poraz. Istinu o “užičkom jebhozu” Đurić je ispisao u memoarima koji su objavljeni 1988. godine. Posle toga je uzeo je pištolj koji je dobio od Tita na poklon i pucao sebi u glavu. Seks je bio i u pozadini i ključnog jugoslavenskog rascepa između Tita i Đilasa. Da herojski etos gubi svoju nekadašnju vrednost, prvi je shvatio Milovan Đilas. Godine 1950., kada se Tito oženio Jovankom, u elitnim kuloarima sagledana je sva uzaludnost, koliko “crvenoga“ terora, toliko ideoloških i političkih opravdanja koje je Đilas, kao šef agitpropa, pisao po službenoj dužnosti.
Možda nikada nećemo doznati da li je Stevo Krajačić i u to umešao svoje nevidljive prste, pritom koristeći Jovankinu zahvalnost za najviši mogući ženski plasman u hijerahiji SFRJ. No dve-tri godine posle, pod nazivom SKJ, ukinut je Đilasov “agitprop“, koji je, uz ostalo, od komunista nesalomljivoga morala tražio da udome, odnosno bračno zbrinu istorijski najzaslužnije drugarice. Naslutivši obećanu slobodu, Đilas se razveo od dotadašnje supruge Mitre, zavidnog revolucionarnoga staža, i oženio se s mlađom Šteficom, ženom beznačajne komunističke biografije. Komunisti su to dočekali s tihim zgražanjem. Naravno da će Đilas govoriti o licemerju dvostrukih aršina, a nipošto o ličnim mukama. Tako će ustati u zaštitu tuđe supruge. Objavio je “Anatomiju jednog morala“ u časopisu Nova misao u januaru 1954. u kom je izneo žalosni slučaj usamljene i prezrene balerine Milene Vrsajko, glumice, operske pevačice i supruge svog cnogorskog zemljaka Peke Dapčevića, koji je došao “iz šume“ u Beograd na visoki vojni položaj da bi ga balerina potom “preobratila” na užas starih komunista.
Ta sitna, zla i smišljena uznemiravanja - telefonski pozivi mužu, saopštavanje njoj samoj sablažnjivih detalja, anonimnih pisama, sve je to opadalo iz nedelje u nedelju, iz dana u dan. Ali je mimo očekivanja i nasuprot tome, nije primila, a kamo li prigrlila nova sredina. Dočekao ju je tako masivan, leden i neprobojan zid koji niko nije mogao da očekuje, elaborirao je Đilas nevolju Dapčevićeve žene. Tokom rata Milena Dapčević bila je devojčica, ni zaslužna za novu vlast ni kriva za njene prethodnike. Za difamaciju je tako poslužila retorika koju ispravne političke supruge sigurno nisu prihvatile u KPJ i NOB-u. Uprkos partijskim školama i kursevima opismenjavanja, iz njih je pokuljao prostački rečnik rodnog kraja. “Naratovao se drugar, trebalo je samo da podigne suknju“; “uhvatila ga je na golu nogu“, brujalo se šapatom oko Milenine figure. Prema tim je motivima posle snimljen film “Oficir s ružom”.
Nekoliko meseci posle na partijskom skupu Đilas je optužen za liberalizam koji zbunjuje i uznemirava javnost. Isključen je iz Centralnoga komiteta. Nova misao nikada više nije izašla, njezin glavni urednik, Skender Kulenović, degradiran je u korektora Borbe. Do razračunavanja Partije s Đilasom došlo je na plenumu CK 16. i 17. januara, napisao je u jednom tekstu Ivan Ivanji, dugogodišnji Titov prevodilac s nemačkog:“Iako su uzrok svakako pre svega bili Đilasovi teorijski članci u Borbi, slutim, a naravno ne mogu da dokažem, da mnogi konci vode i u spavaće sobe, na primer, samog Tita, Kardelja, Rankovića i drugih, gde su supruge uzbuđeno ukazivale na
‘Anatomiju jednog morala’ i spominjale Peku Dapčevića i Bebu ili njenu najstariju sestru. Niko o tome nije govorio ništa slično, možda je moja mašta pobegla sa mnom... " I Goli otok, to jest logor na njemu, usko je vezan uz ljubavne afere u Partiji. Zapovednik tog logora bio je general Jovan Kapičić, deda poznatog glumca, otac još poznatijeg košarkaša i - što je manje poznato - prvi dečko Davorjanke Paunović, najveće ljubavi Josipa Broza Tita. Tito je Kapičiću uzeo Davorjanku, a zauzvrat dao - karijeru.”
"Kao da se ni tada ni kasnije nije ništa desilo, taj Jovo Kapičić je stalno napredovao bez obzira na to što je radio", rekao je kasnije Vlado Dapčević, rođeni brat Peke Dapčevića, koji je na Golom otoku ostavio najbolje godine svog života. ”Meni se čini da je tajna u sledećem. Njegova devojka pre rata u Beogradu bila je Davorjanka Paunović Zdenka. Znaš ko je Zdenka? Titova ratna sekretarica i nevenčana žena. Da, da, žena. To je bila javna tajna. Opasnije je bilo zameriti se toj Davorjanki nego lično Titu. Početkom četrdeset prve godine beogradska organizacija je od Centralnog komiteta Partije dobila naređenje da pošalje dve studentkinje, članice Partije. Izbor je pao na nju i na Vjeru Planojević.
Vjera je bila kasnije ljubavnica Sretena Zujovića. Tada se Davorjanka zbližila s Titom. Valjda su se i Tito i Davorjanka zbog toga osećali nešto dužni Jovu Kapičiću - ona ga ostavila zbog Tita - i tako mu se svašta opraštalo, i još je napredovao”. Na pitanje novinarke Tamare Nikčević je li točno da je Davorjanka Paunović pre Tita bila njegova cura, Kapičić je bez okolišanja rekao:
“Jeste, istina je. Pred sam početak rata bio sam student medicine, a ona je studirala jezike na filozofskom. Bili smo zajedno nešto više od godinu dana. Bila je komunistkinja ilegalka kao i ja. Centralni komitet Srbije poslao ju je Titu da mu bude s ruke. Te 1942. bio sam sa svojom jedinicom stacioniran u okolici Foče. Bio sam zapovednik, politički komesar i morao sam da se brinem o suborcima. Moji drugovi, njih četvorica, i ja pošli smo u Foču da nabavimo nešto hrane. Išli smo uskom fočanskom ulicom kad smo odednom začuli topot konjskih kopita po kaldrmi, skočili smo ustranu da konji prođu. Posle dvadeset ili trideset metara zaustavili su se. Vidim jedan konj se vraća prema nama, a drugi ostaje i čeka. Kad je prišao, vidim da je taj koji se vraća Tito. Prilazi i pita me: ‘Jovo, kad si došao u grad?’
Kažem mu: ‘Druže Tito, pre nekoliko sati.’ ‘Pa što nisi došao kod mene da ručaš?’, pita me. ‘Sramota me da ja ručam kod vas, a da mi drugovi budu gladni. Nešto smo nabavili za jelo i jurimo natrag’, kažem mu, a sve vreme gledam onog drugog konjanika i vidim da je to Davorjanka. Ona ide u šetnju s Titom i nije se vratila da me pozdravi. U tom trenutku znao sam da mi ta žena više ne pripada, jer da je još moja, vratila bi se s njim i pozdravila me. Bilo je teško, bolelo je, ali drugovima nisam ništa rekao.” Tito i on sreli su se još mnogo puta u životu. A na pitanje “jeste li ikad razgovarali o njoj”, rekao je:
“Ne, nikad to nismo spomenuli iako znam da me voleo i verovao mi. Ali mogu da razumem da se zaljubio u nju jer Davorjanka je bila prava lepotica. Bilo je u Vrhovnom štabu i drugih žena, ali ni jedna kao ona...” Istina pak o “prvoj sultaniji”, Jovanki Broz verojatno se nikada neće saznati. Navodno ju je Titu “uvalio” Stevo Krajačić, šef svih ruskih špijuna u Jugoslaviji, da Tita ima na oku. On mu je navodno poslao i dve sestre Grbić, maserke, ali to je već druga priča...
(express.hr)
