Nauman u rukama drži svežan od 40 ključeva a za Gardijan je rekao da ih "s vremenom upoznate sve". Novinara uvodi u ogromnu prostoriju gde s jedne strane ponosno stoji slika sovjetske Moskve. Na drugom zidu diči se jednako sovjetski Aleksanderplac u istočnom Berlinu.
To su dva sveta i dve panorame koje danas više ne postoje. Kompleks, nekad poznat kao Mala Moskva ili Zabranjeni grad, nekad je bio dom za 75.000 Sovjeta; muškaraca, žena i dece i nalazio se četrdesetak kilometara udaljen od Berlina. U Vunsdorfu su vojnicima i njihovim porodicama bile dostupne prodavnice, škole, čak i bazen za plivanje. Kraj osamdesetih i početak devedesetih promenio je Nemačku iz temelja.
Dve države su se ujedinile, Berlinski zid je pao, Sovjetski savez se raspao i bilo je samo pitanje vremena kada će ruski vojnici biti pozvani natrag u Rusiju. Ipak, onog dana kada je naredba konačno i došla, vojnici su ostali šokirani. "Bila je to prava ludnica", priseća se Nauman koji je u to vreme prikupljao depozite od lokalnih poslovnih ljudi.
Čitavom haosu pomogla je zbunjenost i nesigurnost koja je zavladala. Vojnici nisu imali pojma gde idu i hoće li ih na kraju puta čekati smeštaj. Neki su skupili novac i kupili autobuse da bi porodice imale barem privremeno sklonište, a piloti helikoptera su izvukli sedišta i delove unutrašnjosti iz istih razloga. Nakon poslednje vojne parade i nakon što je i poslednji vojnik napustio Vunsdorf, ostao je ogromni kompleks krcat smećem. Desetine hiljada komada municije i granata, tone hemikalija, otpadnog ulja i baterija. Prodavnice su ostavile robu na policama, neke porodice su u takvoj žurbi napustile svoje domove da su čak i kućne ljubimce ostavili na ulici.
Slične scene odigravale su se širom istoka Nemačke. Oko 380.000 vojnika i 200.000 civila raspoređenih na više od 1.000 lokacija boravilo je u Nemačkoj u trenutku raspada Sovjetskog saveza početkom 1991. godine. Samo u blizini Vunsdorfa ostali su napušteni aerodromi kod Rangsdorfa, Oranijenburga i Šonvalda. Desetine vojnih baza su takođe napuštene i zjape napuštene. Većini je i dalje zabranjen pristup, a lokalne vlasti jednostavno imaju veće brige. Raspad Sovjetskog saveza uništio je ekonomiju istočne Nemačke i sada vlasti više brinu napuštene fabrike nego napuštene vojne baze.
Jednom kad su Sovjeti prepustili upravljanje kompleksom saveznim nemačkim vlastima, zgrade su počele da propadaju zbog nemara. Sada je samo Nauman ostao da se brine za više od 200 hektara kompleksa. Tek retki posetioci odvaže se da uđu u napuštene zgrade. "Ponekad dođu investitori kako bi razgledali zgrade i ja ih provedem. Ponekad stvarno zna da bude prazno, ali ponekad ima toliko posla da ne znate gde biste počeli", kaže on.
Ponekad mu dođu i vojnici koji su tamo boravili pre raspada Sovjetskog saveza. "Ruski vojnici mi pričaju da se često barem jednom u životu vrate na bojište gde su ratovali. Mnogi odu u Avganistan kako bi se prisetili gde su se borili. Došao mi je jedan ruski vojnik, gromada od čoveka, i rasplakao se kad je video zgrade", završava svoju priču Nauman.
(Express.hr)
