Ove godine, na 500. godišnjicu od objavljivanja "95 Teza o moći i delotvornosti indulgencija”, nasleđe Martina Lutera ponovo je predmet debate. Međutim, 1517. godina značajna je i za pravoslavlje, piše Newsweek.rs.Te godine, Francisko Skarina objavio je knjigu Psalama u rodnoj Belorusiji, jedno od prvih dela napisanih na ćiriličnom pismu. Nakon samo dve godine, preveo je veći deo Biblije.Izvan granica Belorusije, veoma brzo je postao popularan,a pojavile su se i monumentalne građevine, ulice i univerziteti koji su nosili njegovo ime. Kao takav, Skarina je danas jedan od najvećih zaboravljenih talenata.Rođen je 1486. godine u Poljskoj i živeo je veoma raskošnim životom. Kao mladić, doselio se u Italiju i postao prvi čovek iz Istočne Evrope koji je postao doktor medicine na univerzitetu u Padovi. Nakon 40 godina karijere, oprobao se u različitim sferamama: medicini, filozofiji, hortikulturnom dizajnu. Dosta je putovao, posetio je Rusiju i tamo provodio vreme s pruskim vojvodom: čak postoje i glasine da je lično upoznao Martina Lutera.Skarina je odgajan kao katolik, ali je svoj život posvetio studiranju ortodoksnog hrišćanstva. On je prvi preveo Bibliju na istočnoslovenski, sve dok hrišćanska crkva nije promenila naziv u crkvenoslovenski, ezoterični jezik crkvene liturgije.
Skarina bio prvi renesansni humanista koji je ponovo na sebe zadatak da prevede Bibliju, i zapravo, njegov prevod Svetog pisma prethodi Luterovom nekoliko godina. Postavio je temelje savremenog beloruskog jezika, posebno jer je bio tek drugi naučnik koji je koristio štampano ćirilično pismo, s karakteristikama budućeg modernog beloruskog. Kao i Vuk Karadžić, Skarina nije preveo Bibliju akademskim jezikom, jer je želeo da svi ljudi mogu da čitaju božje reči i termine koji im nešto znače. Skarina je shvatio značaj novih tehnologija u širenju svojih poruka. Vodio je prvu štampariju u Viljnusu, a njegov dizajn uticao je na štampare daleko izvan granica Belorusije.Bio je i odličan graver, pa su zahvaljujući njegovim živopisnim duborezima koji prikazuju biblijske ličnosti u tradicionalnoj beloruskoj nošnji, značilo je da su obični, nepismeni građani mogli da da razumeju verske ideje. Zahvaljujući Skarini, Istočna Evropa je došla u dodir sa renesansom, primila je i udahnula joj jedinstven slovenski duh.Skarina nema međunarodni značaj, iz razloga što nikada nije bio hrišćanski reformator poput Lutera. Uprkos svojoj revolucionarnoj upotrebi jezika i umetnosti, nije imao želju da menja strukturu crkve, bar ne u potpunosti.Skarina je ostao popularan među svojim Belorusima. Kao i Luter, koji je uzdignut od strane Bizmarka i kasnije nacista, kao rani nemački nacionalista, Skarina je dobio pažnju nacionalista 19. veka koji ukazuju na "prve beloruske intelektualce".
Za obeležavanje 500. godišnjice njegovog prvog prevoda, UNESKO je organizovao seriju komemoracija, izložbi i debata o njegovom uticaju u beloruskoj književnosti i masovnoj kulturi. U svakom slučaju, Francisko Skarina bi trebalo da stoji odmah uz Lutera, kao jedna od najznačajnijih ličnosti evropske kulture, čak iako zbog Luterovog radikalizma nikada neće imati više pristalica u inostranstvu.Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:Govorili su mu da je četničko kopile: Alen Muhić u potrazi za majkom i ocem koji ju je silovao tokom rataBOG ĆE JEDINI SPASAVATI KRALJICU: Britanska armija ima jedan veliki problemNewsweek o Hašimu Tačiju: Nesuđeni nastavnik istorije koji kroji sudbinu KosovaVIVA MEHIKO: Trampov zid probudio zaboravljeni meksički partriotizamČETIRI DECENIJE NEPRIJATELJSTVA: Efekti Kenigovog memoranduma na formiranje izraelske "države aparthejda"
