Britanska vojska spada među legendarne svetske borbene organizacije. Ona je svojevremeno omogućila britanskoj imperiji da postane jedna od najmoćnijih svetskih sila, pokorivši veliki deo sveta i stvorivši tako najveće carstvo u istoriji čovečanstva, piše Newsweek.rs. Mnoge armije širom sveta zasnivaju svoje organizacione strukture, obuku, i taktiku na tradicijama britanske vojske. Danas se snage njenog kraljevskog visočanstva bore s Islamskom državom u Iraku i Siriji, učestvuju u obuci novih armija Avganistana i Somalije, drže oko na Foklanskim ostrvima, i svoje operacije izvode u mnogim drugim delovima sveta. Sve ove misije u značajnoj meri su opteretile britansku armiju, koja u isto vreme sve teže i teže nalazi nove regrute. Slična situacija je i „preko bare“. U poslednjih 12 meseci, britansku vojsku napustilo je 15140 vojnika, dok se za službu u tom intervalu prijavilo svega 13450 regruta. Ovaj akutni problem potvrđuju i podaci britanskog parlamenta, u kojima stoji da je tokom poslednjih 12 meseci svega 6910 od planiranih 9580 vojnika položilo zakletvu i započelu službu, što predstavlja pad od 28 odsto. Pešadija najviše trpi zbog ovog negativnog trenda. Njoj se pridružilo 2380 umesto planiranih 3480 vojnika. 
Nakon napada 11. septembra, Britanci su se pridružili Amerikancima u intervencijama protiv Talibana u Avganistanu i režima Sadama Huseina u Iraku. Dok je ceo svet pratio američku intervenciju i razvoj situacije u Iraku, poprištu sukoba raznih ogranaka islama, britanska armija je ograničenim sredstvima igrala ključnu ulogu u Avganistanu. Zajedno s danskim i kanadskim snagama, Britanci su učestvovali u nekim od najtežih borbi čitavog rata, u vreme kada je svetska javnost verovala da se sukob stišava. Talibani su se pokazali kao tvrdoglav i uporan neprijatelj.
U Avganistanu je stradalo 456 britanskih vojnika, naspram 179 poginulih u Iraku. Britansko vazduhoplovstvo je učestovalo i u operacijama protiv libijskog lidera Muamera el Gadafija, kao i u bombardovanju položaja Islamske države u Iraku i Siriji. Armija Velike Britanije ostaće uključena u veliki broj mirovnih misija, prema rečima premijera Kameruna iz 2015. godine, a svoje delovanje u tom domenu proširiće i na Somaliju i Sudan. Ovde se ne radi o pukom altruizmu. Svet se nalazi u možda najgoroj izbegličkoj krizi svih vremena. Deo tih izbeglica za cilj ima nastanjivanje u Velikoj Britaniji, čemu se protivi veliki deo njenih građana. Snažno protivljenje migrantima u pojedinim delovima Ujedinjenog Kraljevstva presudno je doprinelo referendumskom glasu da se istupi iz Evropke unije.
Tereza Mej nije promenila politiku učešća u mirovnim misijama, nglašavajući značaj britanskog angažmana u Somaliji koji traje već neko vreme. Ona je rekla da će Ujedinjeno Kraljevstvo imati ključnu ulogu u borbama protiv islamističke organizacije Al Šabab. Pored toga, zalaže se i za što tešnju saradnju s arapskim zemljama Persijskog zaliva. Međutim, najširi domet ovih operacija dolazi po visokoj ceni. Dok Britanija šalje svoje trupe na opasne i zahtevne misije širom sveta, njeni resursi se smanjuju. Troškove održavanja kontingenata u više različitih delova sveta dodatno opterećuju budžetska smanjenja. Kraljevsko vazduhoplovstvo raspolaže značajno manjim brojem aviona nego što je to bio slučaj pre 10 godina. Britanska mornarica, osnov nekadašnje imperijalne moći ove države, neće imati operativne nosače aviona sve do sredine treće decenije 21. veka. Slično postojećim trendovima u Americi, i britanska armija zasnovana na dobrovoljačkim regrutima postala je svet za sebe, odvojen od ostatka društva koje štiti i kome služi. Poslovi u vojsci se nasleđuju s kolena na koleno, a dani jedinstva nacije u otporu blickrigu skoro da su zaboravljeni. Stupanje u vojnu službu postaje sve manje primamljiv karijerni izbor za mlade. „Nedostatak kvalifikovane radne snage na nacionalnom nivou, uporedo sa snažnim ekonomskim rastom znači da buduće regrute ne možemo da uzimamo zdravo za gotovo“, rekao je britanski ministar odbrane Erl Houv. „Zato smo pripremili niz kratkoročnih i dugoročnih mera koje će osigurati buduću primamljivost vojne službe i osigurati brojeve dobrovoljaca dovoljne za održavanje ternutnog nivoa snage.“Poverljivi vojni dokument koji je u javnost procureo 2016. godine govori o mračni izgledima za britansku armiju u slučaju da ikada dođe do direktnog sukoba s Rusijom. Jedna od glavnih prenji ogleda se u ruskim hakerima, koji mogu da preotmu upravljanje nad bespilotnim letelicama i otežaju izvođenje niza drugih operacija. 
„U slučaju malo verovatnog sukoba NATO pakta i Rusije, moramo da priznamo da protivnik ima značajnu prednost u odnosu na britansku armiju“, stoji u istom dokumentu. Britanija spada među najoštrije kritičare aktivne Ruske spoljne politike. Dolaskom Donalda Trampa, čoveka koji je hvalio Rusiju i osporavao značaj NATO pakta, u Belu kuću, mnogi strahuju za budućnost tog vojnog saveza. Sekretar za odbranu, Džejms Metis, planira obilazak evropskih saveznika kako bi razvejao ovakve strahove. Istorijski gledano, britanske snage su se pokazale spretnim i veštim čak i u slučajaju potpune taktičke i strateške inferiornosti. No, opterećenje koje britanska armija trenutno trpi, doneće sasvim nove izazove u skorijoj budućnosti.Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:JUGOSLOVENSKI BROD DUHOVA: Ovaj napušteni kruzer već 4 godine luta Atlantikom (FOTO, VIDEO)NEKADA ZAISTA NEMA IZLAZA: Pet najvećih laži na kojima je zasnovan kapitalizamPOBEDA BI BILA PORAZ: Evo zašto je došlo vreme da se Ukrajina odrekne DonbasaPROJA UBICA: Kako je omiljeni srpski kukuruzni proizvod izazvao paniku u SAD (FOTO)Opasne strategije na Arktiku: Mislili ste da SAD okružuje Rusiju... ali pogledajte ovu MAPU
