Snajperistkinja Džoana Palani (23) borila se uz kurdske snage koje su oslobodile grad Kobane na turskoj granici.Nakon što joj je u septembru 2015. Danska zabranila da putuje natrag u Siriju, Palani je u junu prošle godine prekršila antiteroristički zakon i vratila se na ratište na pet meseci "jer nije mogla da ostavi žene koje je tamo trenirala". Sada su joj oduzeli i pasoš a u Danskoj joj prete zatvorom.
"Danska vlada želi da me prikaže kao teroristkinju, ali ja nisam kriminalac. S ponosom bih bila 10 godina u zatvoru ako bih znala da će to spasiti ljude, ali ne mogu da prihvatim ni dan iza rešetaka "jer predstavljam opasnost za Dansku". Ne razumem zašto me vide kao pretnju kada sam se borila za Evropu i za žene", ispričala je Palani.
"Žao mi je što sam prekršila zabranu putovanja, ali nisam imala izbora. Nisam očekivala da ću skoro sve izgubiti jer sam se borila za sigurnost zemlje koja mi sada oduzima moju slobodu. Živim u jednoj od najboljih država na svetu, a gladna sam, bez krova nad glavom, smrzavam se i selim se svako treće veče. Više nikom ne verujem", priča Palani koja se skriva i od danskih vlasti i od islamista.
U intervjuu koji je trajao nekoliko sati, Palani je za Mejlonlajn otkrila da se boji za svoj život zbog desetine boraca koji su potražili skrovište u Danskoj nakon što su napustili ID.
"Ne želim da ID bude pretnja Evropi i ljudima ovde, na isti način kao što su bili pretnja Kurdistanu. Bila sam voljna dati svoj život i svoju slobodu da zaustavim ID, da bi svako u Evropi bio siguran. To je bio moj izbor", rekla je ona i napomenula da je sada progoni i vlast, ali i ID operativci koji nude za nju, mrtvu ili živu, milion dolara.
Tu je informaciju, naime, saznala dok je bila u danskom zatvoru: uhvaćena je 7. decembra i zatvorena na tri nedelje pre nego što je sudija 23. decembra pustio.
"ID želi da me ubije. Ali moj strah da će me zatvoriti i ubiti nije veći od moje ljubavi prema slobodi. Nastaviću da im pokazujem da sam slobodna i nezavisna žena. To je način na koji ću ih poraziti", rekla je ona.Ova ćerka iranskih Kurda rođena je u izbegličkom kampu u Iraku 1993. godine, a tamo se njena porodica preselila u Dansku kada je imala tri godine.
U intervjuu za Gardijan prošle godine rekla je da je otišla u Siriju da bi se borila za ženska prava i demokratiju - za evropske vrednosti koje je naučila kao Dankinja.
(Jutarnji.hr)
