Kada je Jirgen Borneman služio kao niži oficir u vojsci Zapadne Nemačke, provodio je po nekoliko meseci godišnje vežbajući transport svoje jedinice od baze do zone mogućeg konflikta na granici s Istočnom Nemačkom. Njegova jedinica nije bila usamljena u ovoj praksi. „Čitave divizije su vežbale na ovaj način“, priseća se Borneman koji je u međuvremenu postao general-poručnik i generalni direktor međunarodnog osoblja NATO saveza(pod njegovom komandom služi oko 15 000 vojnika), piše Newsweek.rs.Vežbanje premeštanja desetina hiljada trupa ka potencijalnim zonama sukoba je bio glavni činilac hladnoratovskog planiranja odbrane NATO pakta. „Stalno smo vežbali razmeštanje 50 000 trupa preko Atlantika, i dalje ka Istočnoj Evropi“, kaže Jan Bžežinski, pomoćnik ministra odbrane u administraciji Džordža Buša starijeg. „Bila je to i demonstracija sile, ali i korisna vežba koja je osiguravala da sve teče u najboljem redu.“U poređenju s ovim, današnja kretanja trupa NATO pakta deluju skromno. Vežbe su ređe i retko premašuju jedinice veličine brigade, što podrazumeva oko 5000 ljudi. „U 2015. smo imali vežbu s preko 35 000 ljudi, ali za nju je bilo potrebno dugotrajno planiranje, a izvođena je na teritoriji svega tri NATO države, Italije, Portugala, i Španije“, ističe Bžežinski. Borneman dodaje da u odsustvu velikih vojnih vežbi oficiri zaboravljaju kako se one sprovode. Često im nedostaje i potrebna oprema. Za vreme Hladnog rata, nemačka železnica je u svakom trenutku raspolagala s nekoliko hiljada vagona za transport trupa Bundesvera. To više nije slučaj.Jednako je zabrinjavajuća i brzina kojom trupe uključene u vežbu napreduju. Osvrćući se na grupu za brza dejstva NATO pakta koja uključuje oko 5000 vojnika, jedan visoki zvaničnik saveza kaže: „Nekada u njoj učestvuje više desetina država. Nije reč samo o kretanju trupa i vozila. Moramo održati spremnost da se premestimo s jednog dela teritorije na bilo koji drugi deo. Sada je to veoma složeno, dok je za vreme Hladnog rata svako znao pravac kojim je određen da ide“. Budući da je zone potencijalnih sukoba mnogo teže odrediti nego što je to bio slučaj ranije, jednako je teško pravilno razmestiti jedinice i opremu. „Ne znamo gde ćemo biti potrebni, dok je u vreme Hladnog rata to bilo sasvim jasno“, objašnjava zvaničnik NATO-a. Komandiri NATO trupa su u vreme Hladnog rata znali tehničke pojedinosti svakog mosta, železnice, puta, tunela, aerodroma, i luke na teritoriji zemalja saveza. Potrebnim informacijama su lako pristupali uz pomoć za to namenjenih kataloga. „Te kataloge smo u međuvremenu zanemarili“, otkriva NATO zvaničnik. Iako se mogu činiti sekundarnim, logistički kapaciteti predstavljaju stub planiranja svakog vojnog delovanja.
Novije članice NATO saveza nikada i nisu imale sopstvene kataloge s popisanom infrastrukturom, koja u njihovom slučaju mahom predstavlja zaostavštinu komunističkih vremena. „Iako se u infrastrukturu novih članica ulažu izvesna sredstva, ona nisu dovoljna i dodatna renoviranja će biti neophodna u skorije vreme. Kada govorimo o transportu oklopa, radi se o aparatima koji teže po 60-70 tona. Problematično je toliku težinu postaviti na bilo koji most.“ U međuvremenu, radi se na novom popisu infrastrukturnih kapaciteta i formiranju novih kataloga. Trupe moraju da se upoznaju s infrastrukturom njenim redovnim korišćenjem. „Imamo iskustva s premeštanjem oklopnih snaga iz Grčke ka Kosovu. To za nas nije ništa novo, ali moramo da se vratimo na pređašnji nivo efikasnosti.“ 
Tokom poslednjih meseci, alijansa je ostvarila napredak na jednom važnom polju – prelasku granica. Do prethodne godine, NATO članice nisu davale automatsku saglasnost za savezničke trupe koje ulaze na njihovu teritoriju. Sada je taj problem rešen. Ipak, NATO je daleko sporiji u razmeštanju trupa od Rusije, koja može da angažuje na desetine hiljada vojnika u roku od samo nekoliko dana, a tu je i prednost vojnih baza koje se nalaze tik uz granicu tri države članice saveza, Estonije, Letonije, i Litvanije. Nasuprot tome, najbolje oklopne snage NATO-a nalaze se daleko u zapadnoj Evropi. U takvoj postavci stvari, brzina donošenja odluka u lancu komande NATO pakta dolazi do izražaja. Nakon hladnog rata, ova odgovornost je u najvećoj meri preneta na političko telo Severnoatlantskog saveta, koje svoje dužnosti obavlja brzinom civilne birokratije. Vojni komandati su od početka svesni ovog problema, dok su političari uglavnom držali glave u pesku. „Sada se to menja, samo je pitanje da li se menja dovoljnom brzinom“, pita se Bžežinski.
Ovo pitanje je ne samo opravdano, već i urgentno, posebno u svetlu energične modernizacije ruske vojske koja podrazumeva i razmeštanje novih sredstava za zabranu pristupa u regionu Baltičkog mora. Ta sredstva uključuju rakete i druga protivvazdušna oruđa.
Međutim, postavlja se pitanje broja NATO jedinica čije je kretanje neophodno da bi se održavala adekvatna borbena gotovost. Povećavanje ovog broja sa 5 na 50 hiljada vojnika neće biti moguće u kratkom vremenskom roku. „Tako velike vežbe Rusi bi tumačili kao eskalaciju tenzija“, upozorava Borneman. Ipak, ova godina će doneti dobru priliku za NATO da pokaže svoje zube. U septembru mesecu, Rusija će sprovesti veliku vojnu vežbu pod nazivom „Zapad“. Prošlogodišnja vežba istog imena uključivala je 120 000 trupa. Šta bi se desilo kada bi NATO obavio vojnu vežbu sličnih razmera u istom vremenskom periodu?Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:NEWSWEEK ISTRAŽUJE S verom u novi početak: Zašto Srbi prelaze u IslamTRAMPOVA NOĆNA MORA: Evo kako funkcioniše "skrivena država" unutar SADSIROČIĆI RAZVOJA: Ovo su potresne sudbine skoro sto miliona kineske dece bez roditeljaSILA KAO EGZAKTNA NAUKA: Zašto Vojska SAD prenosi lažirane podatke sa bojnih poljaIZMEĐU SIVE EKONOMIJE I CRNOG ZLATA: Da li će Rusija ikada razbiti „resursnu kletvu“?
POGLEDAJTE BONUS VIDEO
Sila epizoda 01:
