Činjenica da je Majkl Flin, savetnik za nacionalnu bezbednost, otišao nakon samo četiri dana na dužnosti jer su otkriveni njegovi razgovori s Rusima, daje retku priliku da se zaviri u to kako zaista funkcionše američka skrivena država, piše časopis Forin Polisi.
Dok se istorijski termin "dip stejt" koristio kada se govorilo o vladi koja iz senke kontroliše ili utiče na ključne elemente državne politike, on je ponovno dobio na važnosti u Sjedinjenim Američkim Državama sa predsednikom Donaldom Trampom, gde mediji njime tako nazivaju delovanje obaveštajne zajednice ili govore o birokratima u izvršnoj vlasti koji vode politiku curenjem dokumenata.
"Ovo je priča ne o nekontroliasnim obaveštajnim agencijama koje divljaju izvan zakona, nego o velikoj unutrašnjopolitičkoj moći koju su uspele da steknu u njegovom okviru", piše Forin Polisi.
Sada se zna da su FBI i NSA, u skladu sa zakonom, aktivno nadzirali telefonske pozive i čitali SMS-ove koje je slao i koji su slani ruskom ambasadoru u SAD-u, Sergeju Kisljaku.
Iako je načelno stogo poverljivo ime pojedinca koji je pod nadzorom, ovo je bila neka vrsta 'javne tajne' i Kisljak je verovatno sumnjao da je pod nadzorom.
Postoje brojni zakoni koji određuju kako se distribuiraju informacije koje se sakupe takvim nadzorom. A ovaj slučaj krenuo je nakon što su u javnost procurile informacije o uključenosti Majka Flina, prenosi Hina. Jedno je ako razgovori koji se prisluškuju nemaju nikakvu obaveštajnu važnost - poput narudžbine pive - a druga kada analitičar koji sluša Kisljaka može čuti sa druge strane nekoga ko se predstavlja kao službenik američke vlade.
Tu se pokreće ceo mehanizam i to postaje materijal čija je distribucija izuzetno ograničena. Za svaku stvar drugačiju od uobičajene - a ovaj slučaj bi to svakako bio - rukovodilac odeljenja za nacionalnu beznednost treba da bude obavešten pa se sirovi transkript predaje direktoru FBI-ja ili njegovom zameniku.
U ovom slučaju postojale su tri serije komunikacija između Flina i Kisljaka od kojih je barem jedna tekstualna poruka. Prva je bila 18. decembra, a zadnja 30. decembra, dan nakon što su nametnute sankcije protiv ljudi koje je ruski ambasador poznavao - zapravo špijuna koji su se predstavljali kao diplomate. FBI je puno toga potom morao razmotriti.
Flin je bio bivši visoki službenik obaveštajne službe koji u tom trenutku nije imao funkciju. Potom, tu je politički kontekst: SAD su želele da znaju zbog čega je Rusija odlučila da neće doneti protivmere za sankcije. Konačno, najvažnije je što je Flin razgovarao sa ambasadorom zemlje koja je bila optužena da se mešala u predsedničke izbore na kojima je pobedio njegov šef.
Bez obzira na sadržaj onoga što je Flin rekao, bilo bi nemarno da je FBI odlučio da minimalizuje ili ignoriše pozive samo zbog toga što je Flin bio građanin nad kojim se nije vršio nadzor budući da je već ranije dobio "bezbedonosnu garanciju".
Da je Ministarstvo pravosuđa mislilo da je Flin agent neke strane zemlje - a za to nema ni jednog dokaza - ono ga je moglo staviti pod normalni nadzor.
Retko kada FBI ili NSA distribuiraju sirovi transkript van kontrolisanih kanala, ali u ovom slučaju imali su obvezu dati Fllinove transkripte Veću za nacionalnu bezbednost (NSC) - u kom su tokom januara još sedili ljudi iz Obamine administracije.
Negde polovinom januara oni su otkriveni novinaru Dejvidu Ignacijusu iz Vašington posta i Flin je negirao da se razgovaralo o sankcijama. Nekoliko dana kasnije potpredsednik Majk Pense ponovio je Flinove garancije da se uglavnom radilo o logističkoj pripremi kontakata kada Tramp bude predsednik.
U tom trenutku, nekoliko dana pre Trampove inauguracije, za slučaj su znali agenti FBI-ja, neki službenici NSC-a kao i nekoliko ljudi iz Ministarstva pravosuđa - i svi su oni znali da sadržaj poziva nije odgovarao onome što je Flin o njima rekao.
Direktor FBI-ja Džejms Komni nije smatrao da je Flinova interpretacija razgovora predstavljala rizik za nacionalnu beznednost. Možda je osećao da bi uoči inauguracije bilo loše potezati to pitanje, piše Forin Polisi.
Međutim, ipak je htio da sazna više, pa su agenti poslati u Belu kuću na razgovor sa Flinov nekoliko dana nakon inauguracije. Ne zna se šta su tamo čuli, ali nakon toga je Bela kuća informisana da postoji kontradikcija između onoga što je Flin zaista rekao i onoga što on insistira da je rekao.
Postavlja se pitanje što je radila Bela kuća dok je nedeljama analizirala tu informaciju, piše časopis. Objašnjenje je međutim možda ono najjednostavnije. Nestručnost ili neefikasnost Bele kuće nasuprot pronicljivosti obaveštajnih agencija u korištenju njihovih povlastica i moći.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: Sila epizoda 01
(Al Džazira)
