U jednom od retkih intervjua hrvatskim medijima Pavlinić je otkrio neverovatnu priču o smrti Tuđmanovog oca.Pavlinić je rođen i odrastao u Tuđmanovu kraju. A sa bivšim hrvatskim predsednikom ga veže i mnogo više od zavičaja. O tome, prvi put, otvoreno je pričao za hrvatski list Ekspres. On tvrdi i da je Tuđmanovu devedesetih pričao o tome ali da je ovaj tvrdio da je to laž i da "zna koga je ubio".
"Tuđmanovi su bili ugledna porodica u onom kraju. U Velikom Trgovišću imali su dve gostionice i radnju sa mešovitom robom. Išao sam u istu lučku školu kao i Franjo Tuđman pre mene i posećivao istu crkvu. Dobro se sećam Stjepana Tuđmana, Franjinog oca, koji je bio načelnik opštine Trgovišće, takođe dugogodišnji vođa mesnog ogranka Hrvatske seljačke stranke. Moj otac, krojač i mali dućandžija u četiri kilometara udaljenom selu Dubrovčanu, bio je oduševljeni mačekovac i aktivan Tuđmanov saradnik u HSS-u.
Tako je moja porodica bila na neki način povezana sa Tuđmanovom. Kad je mladi Franjo usred rata iskočio kao vodeći propagandista partizanskoga pokreta u Zagorju, u tom je smeru preokrenuo je i oca. Moj otac, koji je odmah 1941. procenio da ustaše vode Hrvatsku u zlo, prekinuo je i s Tuđmanom. Nije to više bila njegova Hrvatska seljačka stranka. Sva radićevština koju su ovi bučno izvikivali bila je samo varljiva maska za pridobivanje nezadovoljnih, lakovernih seljaka.
Njima se nije govorilo o nekakvoj novoj Jugoslaviji, ne, biće to prava radićevska Republika Hrvatska, u kojoj će vlast biti u rukama naroda i, što je najvažnije, neće biti poreza. Moj otac je uvideo da seljaci propovedanu "narodnooslobodilačku borbu" spremno prihvataju kao bezvlašće, u kom možeš nekažnjeno mrskom komšiji "u ime naroda" da napraviš svaku pakost.
Ne treba više trošiti novce na tužbe i sudove zbog "međaša" i uzajamnih psovačkih uvreda, svako može svoj spor da presudi sam. Najkontroverznije pitanje u vezi s Tuđmanovima jeste pogibija njegovog oca Stjepana i maćehe Olge... Bio sam u školi u Zagrebu kada se to dogodilo, u aprilu 1946. godine. Kada sam došao za praznike, saznao sam da se stari Tuđman ubio. Šaputalo se da je prvo ustrelio svoju ženu, zatim sebe. Mnogo kasnije čuo sam širu priču.
Godine 1971. otišao sam iz Zagreba u Dubrovčan da za Kanu intervjuišem penzionisanog lekara Jurja Hrenčevića, o iskustvima njegovog dugogodišnjeg rada u zagorskim selima. U godinama rata i posle službovao je u Velikom Trgovišću. Veoma ga se sećam iz 1943., kad sam ga sreo na putu u Trgovišću s velikom drvodeljskom testerom u ruci. Vraćao se kući sa železničkoge stanice, gde je u čekaonici odsekao nekoliko nogu i ruku ovamo dopremljenih seljaka i seljanki.
Jutarnjim su vozom krenuli u Zagreb na pijacu sa svojim proizvodima, voz je naišao na minu. Video sam čekaonicu punu naslaganih mrtvih tela. Nakon smrti bračnog para Tuđman komšije su prvo pozvale doktora Hrenčevića na uviđaj. Ispričao mi je, naravno ne za objavu, da je u kući našao mrtve Stjepana i Olgu Tuđman u krvi. Stjepan je u ruci držao neki papir, i on je to uzeo i stavio u džep. Bilo je to Tuđmanovo oproštajno pismo. Napisao je da ne želi više da živi zbog terora i otimačine koju je ova država donela narodu; duboko je razočaran, to nije ono za šta su se borili.
Doktor Hrenčević mi je rekao da je taj papir priložio u dve sveske svog dnevnika, kog je vodio tih godina, kada je često morao da ide okolo po selima na uviđaje ubijenim ljudima, koje je "gutala noć". Te je dnevnike dao svom sinu, koji živi u inostranstvu (mislim u Italiji), i osigurao je novac da se njegovi zapisi jednom, u slobodnim prilikama, objave kao knjiga. Nažalost, do ponovnog otkrića Hrenčevićevih beležnica niti objave nikad nije došlo. Kada to nije zanimalo Franju Tuđmana, ja sam se tu i tamo nakon 1990. raspitivao o Hrenčevićevom sinu, da li je negde još živ, ali bez rezultata".
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: VESTI KURIR TV 27.02.2017
(Express.hr)
