Ranije je list „Vašington post“ javio da je Sešns 2016. godine kao senator dva puta razgovarao sa Kisljakom.
Međutim, političar nije govorio o ovim kontaktima u Senatu odgovarajući na pitanja tokom rasprave. Lideri demokrata u Predstavničkom domu i Senatu, Nensi Pelosi i Čak Šumer, smatrali su da je to laž pod zakletvom i zahtevali ostavku generalnog tužioca.
„Ne mislim da postoji nešto loše u tome što se američki senator sastao sa ambasadorom Rusije… Sa mnom su bili profesionalci, a ne političari. Razgovarali smo o važnim međunarodnim pitanjima. Na tom sastanku sam saznao nešto novo“, rekao je Sešns.
Na pitanje da li tužilac deli mišljenje predsednika Donalda Trampa da tvrdnje demokrata predstavljaju „lov na veštice“, Sešns je odgovorio dvosmisleno.
„Ne mislim da su legitimne (tvrdnje). To je naduvano van svih razumnih granica i nije bilo fer“, istakao je on.Sešns je odbacio spekulacije da je sa ruskim predstavnicima razgovarao o izborima.
„Nisam se redovno sastajao sa zvaničnicima Rusije da bih na dnevni red izneo bilo šta u vezi sa predizbornom kampanjom“, rekao je on.
Tužilac je takođe komentarisao svoju odluku da se isključi iz budućih istraga o predizbornoj kampanji.
„Samoisključivanje nije priznavanje bilo kakvog narušavanja. To se jednostavno tiče toga da li vas vide kao nepristrasnog pri rešavanju ovog slučaja“, naglasio je on.
Ministarstvo pravde i Bela kuća saopštili su da se Sešns sastao sa ruskim ambasadorom kao senator i član Odbora za oružane snage, a ne kao Trampov pristalica. Na taj način, sa stanovišta administracije, Sešnsove reči u Kongresu nisu bile laž.
(Sputnjik Srbija)
