Knjiga Džeja Nordlingera "Deca monstruma", istražuje živote dece 20 brutalnih diktatora, otkrivajući da su neki pratili korake svojih očeva, dok su drugi bili rastrgani između normalnih života i neverovatnih privilegija.
Krajem 1960-ih godina porodica koja je upravljala Haitijem - Duvalije, bila je rastrgana porodičnim razmiricama. Fransoa Duvalije, zlikovac koji je rukovodio zemljom, uhapsio je 19 prijatelja jednog od svojih zetova.
Zatim je naredio svom zetu, Maksu Dominikeu, koji je bio oženjen za njegovu ćerku Mari-Denis da se pridruži njemu i 19-orici prijatelja na dugoj vožnji.
Mari-Denis je bila uverena da otac planira da ubije njenog supruga, pa ih je pratila u svom autu i zaklela se da će, ako joj ubiju muža, "razneti osmeh s lica svog oca s mitraljezom koji je sakrila ispod sedišta."
Suprug je preživeo, iako je bio prisiljen da učestvuje u ubistvu prijatelja, a porodični odnosi od tada su bili napeti.
Mladi demon Rumunije
Nikolaj Čaušesku je vladao Rumunijom od 1965. do 1989. godine. Njegov sin Valentin bio je ugledni fizičar, a ćerka Zoia matematičarka. Iako nisu živeli potpuno 'dosadnim', nevinim životima (oboje su uhapšeni zbog korupcije, a Zoia je prozvana nimfomankom, i navodno je pila kao smuk), ipak su se držali podalje od očevog nasilja.
Ali to se ne bi moglo reći i za Čaušeskovog najmlađeg sina - Nika.
"Od tinejdžerskih dana Niko je nekontrolisano pio i silovao. Silovao je kako mu se prohtelo, a njegova volja je bila divlja i nezaustavljiva. Imao je dozvolu za štogod je želeo. On je bio vrsta osobe koja je mogla projuriti kroz crveno, usput ubijati ljude i proći nekažnjeno. On je bio toliko zao da danas deluje kao iz stripa", napisao je Nordlinger.
Niko se brzo probijao kroz očeve redove. Predstavljao je Rumuniju na susretima sa Severnom Korejom i Kinom i proglašen je, neobjašnjivo, predsednikom UN-ove međunarodne godine mladih 1985.
Kad su Čaušesku i njegova supruga ubijeni 1989. godine. Zoia i Valentin su uhapšeni i pušteni na slobodu nakon 10 meseci. Niko, koji je dotad provodio godine silujući po Rumuniji, osuđen je na 20 godina zatvora.Doduše, odslužio je samo tri, nakon čega je umro od ciroze jetre s 45 godina.
Bezosećajni otac koji je ostavljao decu
Mao Ce-tung vladao je Kinom od 1945. do 1976. godine. Službeno je imao 10 dece, od kojih je nekolicina umrla u detinjstvu, a njegov lični doktor je godinama posle napisao da nikad nije video da je pokazao ikakve emocije zbog tog gubitka.
Mao je imao tri sina s drugom suprugom, Jang Kaihiu, koja je ubijena na ulici s 29 godina, jer ga se nije odrekla. Dečaci su nakon toga prebačeni u Šangaj, gde su živeli s komunističkim podzemljem na ulici. Najmlađi je umro od dizenterije sa svega četiri godine, a drugi su prodavali novine kako bi preživeli.
Završili su u Sovjetskom Savezu, gde ih je Staljin koristio kao sredstvo za ucenjivanje njihovog oca 10 godina. Najstariji, Anjing, ujedinio se ponovno s ocem kad je imao 23 godine. Mao ga je poslao u radni logor kako bi od njega učinio boljeg proletera.
Budući da je često bio u pokretu, zbog neprijatelja i ratova, Mao ni s trećom suprugom - He Zizhen - nije ostvario skladan brak, nego je i nju naterao da rađa decu koju je zatim morala napuštati. Od 1929. do 1935. godine, rodila je četiri puta. Jedno dete je preminulo, dok su ostala ostavljena. Vremenom je Mao jednostavno našao još jednu ženu bez da se uopšte potrudio to spomenuti svojoj supruzi.
Mao je imao dve ćerke Li Na i Li Min, koje su bile živi dokaz koliko su različita mogla biti diktatorova deca.
Li Na je bila prava tatina ćerka, koja se rešavala svakoga ko nije bio dovoljno poslušan. Tokom Kulturne revolucije, Nordlinger beleži da je prijatelj Li Ne završio u logoru u kojem je podvrgnut mučenju samo zato što su imali neke manje nesuglasice. Li Na je pak završila u 'instituciji za ispravljanje', u koju ju je poslao otac kako bi je podvrgnuo 'poljoprivrednom radu u kombinaciji s ideološkim podučavanjem'.
Li Min, s druge strane, pokušavala je da živi normalnim životom, koliko je to bilo moguće s obzirom na date okolnosti. Bila je skromnija i nežnija, te se tiho udala i imala dvoje dece. Ona je bezuspešno pokušavala da razvije odnos s ocem. Na kraju je doživela nervni slom i pala u depresiju s kojom se posle godinama mučila.
Brižni tata koji bi skoro sve učinio za svoju princezu
Benito Musolini je bio na čelu Italije od 1922. do 1943. godine. Službeno je imao petoro dece, a toliko je obožavao svoju najstariju ćerku, Edu, da kad se ona udala za Galeaca Ćiana, Musolini ih je pratio u svom autu na putu na medeni mesec. U jednom trenu je Eda zaustavila auto i zahtevala od oca da se vrati natrag. Naravno da ju je on poslušao, no imao je pritom oči pune suza.
Pred kraj rata, Ćiano, koji je u to vreme bio poznati fašista, pridružio se onima koji su odlučili da Musolinija svrgnu s vlasti. Posle, kad je Hitler odlučio da ga vrati na vlast, muškarci koji su glasali protiv njega, uključujući i Ćiana, osuđeni su na smrt.
Eda se svim silama borila za supruga i preklinjala je oca da mu oprosti, no Musolini nije želeo da se meša u taj slučaj, pa mu je kći postala udovica 1944. godine. To je prekinulo vezu oca i ćerke, te mu je Eda napisala: "Ti mi više nisi otac. Odričem se imena Musolini".
Italijanski vladar navodno je to podnio vrlo teško, a mnogi smatraju da se nikad nije oporavio od toga.
S druge strane, Musolinijev sin Romano postao je džez pijanista koji se oženio sestrom Sofije Loren i išao je na turneje po svetu sa svojom grupom.
(express.hr)
