Tog kobnog 5. decembra deca su povodom Dana majke čitala pesmice posvećene mamama. Kostja je bio jako uznemiren; mamu nije pamtio, bila je ubijena kad su mu bile samo tri godine. Sud je oduzeo roditeljska prava njegovom ocu i dečaka su gajili baka i deka. Zato je zamolio učiteljicu da ne čita; znajući dečakovu porodičnu situaciju, dozvolila mu je.
Međutim, Kostja nije mogao da tugu; rasplakao se i istrčao iz učionice. Nekoliko drugara je pošlo s njim, do toaleta. Vratili su se bez njega.
Potraga za dečakom nikada nije prekinuta. Kostju su tražili na sve strane i nisu gubili nadu da će odnekud iskrsnuti. Ali u sredu, 15. marta, telo dečaka je pronađeno odmah pored škole, u protivpožarnom rezervoaru. Našli su ga vatrogasci tokom rutinske inspekcije.
Rezervoar je pretražen i kad je Kostja nestao, pa se sada postavlja pitanje kako je to moguće. Telo se toliko raspalo da ga je deda identifikovao samo po kaišu, koji mu je lično zakopčao kad ga je tog 5. decembra poslao u školu...
Kostjini posmrtni ostaci poslati su forenzičarima na analizu, a otvorena je nova istraga o okonlnostima njegove smrti.
Glavno pitanje je kako je Kostja dospeo u rezervoar? Inspektori proveravaju sve verzije, ali izgleda da je bila reč o nesrećnom slučaju. Najverovatnije je upao unutra i nije mogao da izađe.
(Komsomoljskaja pravda)
