Ali je zato bilo na hiljade koza, svinja, štakora, miševa i zamoraca. Pilot bombardera B-29 nije bio baš najtačniji, uranio je nekoliko minuta pre devet sati i s visine od 8000 metara ispustio atomsku bombu nazvanu "Gilda", da bi kratko potom na visini od samo 158 metara iznad morske površine nuklearna eksplozija snage 23 kilotona TNT-a razornim udarnim valom i vrelinom od hiljade i hiljade stepeni pogodila brodove.
Novine su povodom tog testa pisale o razočaranju eksplozijom. "USS Gilliam" jeste bio doslovno pometen, ali osim njega još samo četiri broda poslata su direktno na dno. Problem je bio u tome što je pilot za 649 metara promašio cilj i eksplozija nije prošla očekivano.
Ipak, svi brodovi redom bili su apsolutno sprženi, čelični trupovi su im užasno deformisani... Osim jednom brodu - ratni brod "Prinz Eugen" ostao je skoro pa neoštećen.
Samo nekoliko dana kasnije, brod je preživeo još jedan nuklearni pokušaj, ovaj put precizan i već i tim delom svoje karijere, kao nuklearni glineni golub, ušao bi u istoriju. O njemu je Ingo Bauernfajnd upravo objavio knjigu "Prinz Eugen", objašnjavajući ratni put broda od porinuća 1938. godine.
Hitler je s brodom imao velike planove. Posebno je u Kilu prisustvovao kad je 22. avgusta Magdolna Horti, supruga budućeg mađarskog kvislinga Mikloša Hortija, krstila brod. Tri godine posle, brod dug 210 metara i naoružan topovima kalibra 20 centimetara isplovio je na Atlantik zajedno s ratnim brodom Bizmark, čeličnim ubojitim plovećim monstrumom, kako bi po Atlantskom okeanu napadali britanske trgovačke brodove koji su na liniji iz SAD-a i Kanade održavali Veliku Britaniju u životu usred nacističke ratne invazije na Evropu.
Princ Eugen je vrlo brzo dobio nadimak - "srećan brod". Prvo što je još i pre odlaska na prvi zadatak još 2. jula 1940. preživeo direktne pogotke tokom bombardovanja. Drugo, kad je već isplovio, od Bizmarka se odvojio i stao sam da vreba britansku trgovačku flotu malo pre nego što će Bizmark naleteti na britansku kraljevsku mornaricu i izbušen otići na okeansko dno s više od 2000 ljudi na palubi.
Teško je i zamisliti kako bi se brod izvukao da je morao deliti ratnu sudbinu Bizmarka. Konačno, 1942. uspeo je da se probije kroz britansku blokadu u kanalu Lamanš, kroz rojeve aviona i torpeda kojima su ga ciljali, i sigurno se vratio u Nemačku.
Ostatak rata proveo je kao brod za vežbu mornarima, te u poslednjim ratnim mesecima kao brod za prevoz nemačkih izbeglica preko Baltika. Kraj rata dočekao je usidren u Kopenhagenu kao najveći preživeli nemački ratni brod.
Oko njega su se žestoko svađali Britanci i Sovjeti. Amerikanci za brod nisu bili nešto posebno zainteresovani, ali im je ipak pripao kao ratni plen nakon lutrije koju su saveznici organizovali jer se drugačije nisu mogli dogovoriti.
Ušao je u Američku ratnu mornaricu sada kao USS Princ Eugen, i to sa 574 nemačkih članova posade koji su Amerikancima objašnjavali sve tehničke detalje. Američki inženjeri bili su impresionirani i lako je moguće da su našli načina kako da ga primene u budućoj američkoj ratnoj brodogradnji.
I nakon što su s njega poskidali svu ratnu opremu, poslali su ga na Pacifik. Kao planiranu žrtvu nuklearnog udara u testovima na Bikiniju. Nakon prvog, USS Princ Eugen s ostalim brodovima bio je meta i drugog testa. Ovaj put atomsku bombu smestili su na dubinu od 27 metara.
Kakav je to bio vatromet... U trenutku eksplozije milioni litara vode suknuli su u vodeni stub koji je dosezao kilometrima u vazduh. Brod koji je bio tačno iznad mesta eksplozije, rastrgan je u sekundi. Bikini su pogodili talasi visine od 30 metara.
Na dnu okeana ostao je krater dubok devet i širok 600 metara, a podrhtavanje tla na zapadnoj obali SAD-a osetilo se kao potres magnitude 5,5. Ratni brod "Arkansas" potonuo je kao da je od papira. Nosač aviona "Saratoga" rascepanog trupa poslat je na dno.
USS Princ Eugen je i to preživeo, ali je ostao jezivo ozračen. I to je bilo zanimljivo za merenje, a naposletku su planirali udariti na njega i trećom atomskom bombom. Ipak, to je već bilo preskupo, te se od toga odustalo.
Krajem 1946. brod je napokon rekao dosta. Ventili su počeli da popuštaju i više nije imalo smisla pokušavati sprečiti njegovo potonuće 22. decembra 1946. godine.
(Jutarnji list)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
