Odgovarajući okupljenim koji su skandirali "smrtna kazna", Erdogan je rekao da će o tome sada razgovarati s premijerom Binalijem Jildirimom.
"Ako opozicija podrži ponovno uvođenje smrtne kazne, ja ću to odobriti, a ako neće, onda ćemo da organizujemo novi referendum", dodao je predsednik Turske, koji će ustavnim izmenama dobiti proširena ovlašćenja.
Erdogan je već spominjao mogućnost vraćanja kapitalne kazne posle neuspelog puča 15. jula 2016. godine. Ta kazna je ukinuta 2004. zbog kandidature Turske za prijem u Evropsku uniju (EU). U međuvremenu, odnosi Turske i EU su se poslednjih meseci znatno pogoršali jer je Nemačka zabranila tri skupa turske zajednice radi promocije referenduma o Erdoganovim ovlašćenjima, što je potom učinila i Holandija.
Inače, Erdogan je pobedio za dlaku: na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, 51,3 odsto glasača bilo je za promene, dok je 48,3 odsto bilo protiv, saopštila je izborna komisija. Tako tesan rezultat ukazuje na duboku podeljenost turskog naroda po pitanju promena jer su protivnici "reformi" pobedili u tri najveća grada u zemlji.
Osim toga, "veliko razočaranje" predstavlja pobeda glasa "protiv" u njegovom rodnom gradu Istanbulu, prestonici Ankari i trećem po veličini gradu Izmiru.
Pored promene sistema vladavine, ishod referenduma može imati i širi uticaj na Tursku, koja se pridružila NATO 1952. godine i koja poslednjih 50 godina pokušava da postane članica EU. Uvođenjem predsedničkog sistema, Erdogan bi imao ovlašćenje da postavlja ministre, a čitava birokratija bi bila centralizovana u njegovoj predsedničkoj palati.
