Međutim, sud je delimično udovoljio zahtevima Kijeva po drugoj tužbi - o kršenjima Konvencije za likvidaciju rasne diskriminacije.
Zahtevi Kijeva su bili da se prekine sa isporukom oružja na istok Ukrajine i podrškom "teroristima" u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici i da se zaustavi "etničko ugnjetavanje" na Krimu. Moskva te optužbe negira, navodeći da glavni cilj Kijeva nije bio rešavanje nesuglasica, već pronalaženje povoda za tužbu protiv Rusije pred Međunarodnim sudom. U resoru su podsetili da takve politizovane optužbe izlaze iz okvira jurisdikcije Suda.
Rešenjem Suda Rusiji je naloženo da ispunjava norme Konvencije o likvidaciji svih oblika rasne diskriminacije koji se odnose na aktivnosti krimskih Tatara, a ukrajinske "dokaze" da Moskva podržava ustanike u Donbasu sudija smatra nedovoljnim. Presuda je privremena i biće na snazi do konačne odluke.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova smatra važnim što je Međunarodni sud pravde zauzeo principijelan stav i što ne podržava optužbe Ukrajine o navodnoj "agresiji", "okupaciji" ili o statusu Krima.
"Sud je bez glasanja priznao da je tužba Ukrajine protiv Rusije o Međunarodnoj konvenciji o borbi protiv finansiranja terorizma neosnovana i, shodno tome, uslova za uvođenje privremenih mera nema", navodi se, između ostalog, u saopštenju ruskog ministarstva. Ministarstvo je takođe istaklo da je sud pozvao obe strane da rade na punoj implementaciji sporazuma iz Minska, navodeći pritom da su ih odobrili i potpisali predstavnici Donjecka i Luganska.
U saopštenju se dodaje da je Sud UN delimično usvojio zahtev Ukrajine o privremenim merama prema Rusiji i naložio da Moskva prema Konvenciji o likvidaciji svih oblika rasne diskriminacije mora da se uzdrži od narušavanje prava krimskih Tatara, i da obezbedi obrazovanje na ukrajinskom jeziku na Krimu, a takođe i da ne preduzima nikakve akcije koje bi mogle da dovedu do pogoršanja spora.
Analitičari smatraju da odluka suda o Krimu nema za Rusiju posebnog značaja, pošto zemlja ionako ispunjava sve te zahteve. Oni podsećaju da je Rusija već obezbedila mogućnost obrazovanja na ukrajinskom jeziku, i da na Krimu, po zakonu, ionako postoje tri zvanična jezika - ruski, ukrajinski i tatarski. Što se tiče diskriminacije institucija od kojih Rusija treba da se uzdrži, analitičari navode da za krimske Tatare nikada nije učinjeno više nego posle prisajedinjenja Krima. Na primer, za Tatare koji su bili pod represijom uvedena je pojednostavljena procedura za dobijanje ruskog državljanstva.
