Delima Adolfa Hitlera za vreme Drugog svetskog rata bio je zgrožen čitav svet, pa tako i tinejdžeri. Mladi ljudi širom sveta hteli su da učine šta god je u njihovoj moći da bi zaustavili Hitlerov pohod i ubijanje.
Ovih deset izvanrednih tinejdžera rizikovalo je svoje živote u borbi protiv nacističke ideologije, da bi spasili progonjene.
10. Džek Lukas
14-godišnji Džek bio je odlučan u nameri da ide u rat. Lagao je o svojim godinama i krivotvorio potpis svoje majke na dokumentima za prijavu. Lukas je uspeo da uđe u Mornaricu. Ipak, vojnicima nije trebalo dugo da shvate da je Lukas znatno mlađi nego što se predstavljao. Pretili su da će ga poslati kući, ali im je on rekao da će se u tom slučaju ponovno prijaviti za vojsku. Marinci su mu zatim dali siguran posao: vožnja transportnog kamiona na Havajima.
Prošle su tri godine a Lukas još uvek nije video pravu borbu. Strahovao je da se to neće ni dogoditi pa se uskoro ukrcao na brod prema Ivo Džimi. Tamo se borio protiv japanskih vojnika. Pogodile su ga dve granate. Jedva je preživeo eksploziju. Bilo mu je potrebno čak 26 operacija, ali čak i nakon njih, u njegovom telu ostalo je još 200 komadića šrapnela. Tada je otpušten iz mornarice i dodeljena mu je medalja časti.
9. Zinaida Martinovna Portnova
Zinaida je imala 15 godina kad je nemačka vojska napala Belorusiju. Njena baka se posvađala s jednim od vojnika i on ju je udario. Taj je incident ostavio dubokog traga na Zinaidu i od tada je mrzela naciste. Učlanila se u pokret otpora. Počela je da širi sovjetsku propagandu, sakupljala oružje za sovjetske trupe i javljala im o kretanjima nemačkih trupa. Za godinu dana je naučila da koristi oružje i eksplozive. Pomogala je u raznošenju nekoliko zgrada. U tim eksplozijama je poginulo više od 100 Nemaca.
Kad je radila kao pomoćnica u kuhinji, otrovala je hranu namenjenu nemačkim trupama. Odmah je postala sumnjiva. Rekla je da je nevina i sama pojela otrovanu hranu. Kad joj nije pozlilo, pustili su je. Ipak, na putu kući se razbolela, a kad se nije vratila na posao, Nemci su shvatili da je ipak ona bila ta koja ih je otrovala. Pokrenuli su veliku potragu za njom.
Kada su je vremenom uhvatili, tokom ispitivanja je uspela da ukrade pištolj jednom nacističkom vojniku i upucala njega i još dvojicu. Iako je pokušala da pobegne, uhvatili su je, mučili i na kraju pogubili. Imala je 17 godina.
8. Stefanija Podgorska
16-godišnja Stefanija Podgorska radila je za jednu jevrejsku porodiicu nakon što joj je otac umro. Zbližila se s porodicom Dijamant i uselila se kod njih. Nažalost, uskoro je Hitler izvršio invaziju na Poljsku. Podgorska se vratila u svoj dom pošto su joj majka i brat poslati u radne kampove. Morala je da se brine za šestogodišnju sestru. Bile su siromašne i da bi se prehranile, prodavale je odeću.
Ipak, kad je Podgorska saznala da će ljudi u getu umreti, znala je da im mora nekako pomoći. Ponudila je smeštaj nekolicini Jevreja, uključujući i Maksa Dijamanta, sina njenih bivših poslodavaca. Ubrzo je kod sebe smestila 13 Jevreja.
Zaposlila se u jednoj fabrici, a tom platom je plaćala zakup u većoj kući. Ali i dalje je bilo teško izdržavati 15 ljudi. Da bi još zaradila, počela je da plete pulovere i da ih prodaje, a često je morala da kupuje na crnom tržištu. Živela je u stalnom strahu da će neko saznati za njenu tajnu pa je prestala da razgovara sa svima osim s ljudima u svojoj kući.
Nemački vojnici upali su u njenu kuću i rekli joj da mora da je napusti u roku od dva sata. Ona je to odbila. Znala je da će, ako ode, svih 13 jevreja u njenoj kući umreti. Srećom, nemački vojnici se nikad nisu vratili. Osam meseci kasnije, došla je sovjetska vojska i oslobodila njen grad. Svi tamošnji Jeveji su nakon dve i po godine skrivanja bili slobodni. Maks Dijamant je zaprosio Stefaniju Podgorsku, a posle venčanja su se preselili u Sjedinjene Američke Države.
7. Simon Segvain
18-godišnja Simon odlučila je da pomogne Francuskoj u borbi protiv nemačke vojske. Pridružila se francuskom pokretu otpora i počela da ometa naciste gde god je mogla. Njena prva misija bila je da ukrade bicikl od jednog nemačkog vojnika. U tome je uspela. Bicikl je prefarbala i zatim ga koristila u prenošenju poruka.
Uskoro je sebi zadala nešto teže misije. Jedan poručnik ju je zamolio da mu pomogne da raznese jedan most. Dao joj je pištolj i naredio da čuva područje od Nemaca. Nije trebalo da puca, ali se poručnik divio njenoj hrabrosti pa joj je zadavao i teže zadatke. Uskoro se pridružila drugim članovima pokreta otpora, a pred kraj rata postala je vojnik. Borila se u bici za oslobođenje svog rodnog grada i pomogla u zarobljivanju 25 nacističkih vojnika. U maršu na Pariz se pridružila francuskim trupama i pomogla u oslobođenju glavnog grada. Posle toga je postala poručnica, a dodeljena joj je i nagrada za junaštvo.
6. Bernar Buvere
Bernard je imao 16 godina kad se pridružio Švajcarskoj tajnoj službi. U početku je samo prenosio pisma i informisao o kretanju nemačkih vojnika, a uskoro je postao krijumčar. On i 14 drugih prenosili su granate, barut ali i ljude u Švajcarsku, na sigurno.
Bio je to opasan posao koji je morao da obavlja noću. Ipak, zabrana je postojala između 23 sata i 5 sati ujutro. Nemački vojnici bi zapucali u bilo koga ko bi prolazio u to vreme. Tako je tokom misije ubijen i jedan od Bouvereovih prijatelja.
On je ipak nastavio da prevozi begunce preko granice, gde su ih primale porodice koje su im pomogle da se probiju dublje u Švajcarsku. Tamo su bili smešteni u kampovima. Bouvere i njegovi prijatelji tako su spasili stotine ljudi.
Nažalost, Nemci su ga ulovili 1943. Poslali su ga u koncentracioni logor Dačau, gde je ostao sve dok ga saveznici nisu oslobodili 1945.
5. Šarlot Sorkin
Sorkinova je sa 17 godina bila najmlađa članica u pokretu otpora kom se pridružila. Pomogla je u izradi hiljada lažnih dokumenata za one koji su bežali od nacista. Pomogla je i svom ocu u u begu iz zemlje. Ona je pak odlučila da ostane. Htela je da učini sve u svojoj moći da pomogne u borbi protiv nemačkih vojnika.
Nakon što je Marien Koh uhapšena, nacisti su je mučili i ubili, zatim je Sokinova preuzela njene dužnosti. Pomogla je u prevoženju nekoliko desetina dece u Švajcarsku. Nastavila je s izradom lažnih dokumenata. Brojni članovi njenog pokreta otpora su uhvaćeni, a ona se kasnije priključila drugim grupama. Prikupljala je i prevozila oružje, postavljala eksplozive na mesta na kojima su se sastajali nemački vojnici i aktivno učestvovala u oslobađenju Pariza.
4. Sonja Bat
17-godišnja Sonja pridružila se ženskim vazdušnim snagama istog dana kad je to zakonski i mogla da uradi. Za dve godine je privukla pažnju oficira koji su tražili potencijalne špijune.
Padobranom se spustila u severnu Francusku. Tamo je trebalo da se infiltrira između savezničkih trupa i francuskog pokreta otpora, ali je bila zadužena i za pronalaženje novih informacija. Trebalo je da večera s nemačkim vojnicima i da s njima očijuka da bi dobila informacije.
Njena specijalnost bili su eksplozivi pa je to znanje koristila da bi raznosila mostove i nemačke konvoje. Kasnije je i sama počela da trenira nove članove pokreta otpora i da ih uči o oružju i eksplozivima.
Na putu ka mestu gde je dostavljala jednu poruku, presreli su je Nemci. Srušili su je s bicikla i ispitivali. Vojnici su je tukli, a zatim i silovali. Ostavili su je da krvari na tlu, a ona se sklonila u obližnju staju. Narednog dana je dostavila informaciju koju je trebalo i vratila se na dužnost. Posle rata su joj dodeljene mnoge nagrade za hrabrost, a udala se za kolegu agenta s kojim se kasnije odselila u Kanadu.
3. Maša Bruskina
Ova 17-godišnjakinja bila je članica pokreta otpora u Minsku. Volontirala je u bolnici koja se brinula za povređene vojnike iz Crvene armije. Bruskina je činila i više od brige za ranjenike. Pomagala je vojnicima u begu tako što im je donosila civilnu odeću i dokumente s lažnim identitetom.
Jedan od njenih pacijenata ju je prijavio Nemcima. Bruskina je uhvaćena i nekoliko dana mučena, ali nije odala imena članova gruše. Osuđena je na javno vešanje.
Morala je da paradira ulicama do mesta na kojem je bilo planirano vešanje, ali je mirno koračala u smrt. Kad su ju postavili na mesto pogubljenja, okrenula je okupljenima leđa. To je razljutilo njene egzekutore jer su hteli da stoji licem prema publici. Pokušali su da je prisili na to da se okrene, ali nisu u tome uspeli. Njeno telo je visilo tri dana. Tek tada su Nemci dozvolili da se sahrani.
2. Trus Overstigen
Čitava porodica Overstigen izražavala je veliko neslaganje s nacističkom ideologijom. Zato su pomagali Jevrejima i političkim izbeglicama da pređu granicu između Nemačke i Holandije. 16-godišnja Trus htela je da učini i više od toga. Kad ju je član holandskog pokreta otpora pitao da li želi da im se pridruži, odmah je prihvatila tu priliku. Počela je s jednostavnim misijama kao što je distribucija ilegalnih novina, deljenje letaka i dostavljanje pomoći izbeglicama. Ali je kasnije preuzela ozbiljnije zadatke. Ušla je u koncentracione logore s lažnim dokumentima i iz njih izvodila decu. Ona i njene kolege su tada su pronalazili siguran smeštaj za tu decu.
Tražili su da se pridruži i vojnom otporu. Pristala je. Prošla je vojni trening i naučili su je kako da puca. Njen prvi posao bilo je očijukanje s nemačkim vojnicima da bi odvlačila te muškarace u šumu, gde su ih ubijali članovi pokreta otpora. Njena dela su razljutila Nemce, koji su ponudili više od 150 hiljada dolara za njenu glavu, ali nikada nisu uspeli da je ulove.
1. Adolfo Kaminski
Adolfo je s 13 godina napustio školu da bi radio i pomogao porodici. Radio je u farbari odeće, gde je satima učio kako da uklanja mrlje s tkanine. Tamo je počela njegova ljubav prema hemiji. Počeo je da čita knjige o hemiji i sam je izvodio eksperimente kod kuće. Vikendima je radio u mlekari.
Nacisti su napali njegovu zemlju kad mu je bilo 16 godina. Njegova porodica je za dlaku izbegla odlazak u koncentracioni logor.
Otac ga je poslao po lažne dokumente kod jedne grupe jevreja koja je pružala otpor. Kad je stigao, rekli su mu da se muče s dokumentima jer nisu mogli da uklone plavu boju s dokumenata.Zbog svog radnog iskustva je znao šta treba da uradi. Kad je njegov savet upalio, ponudili su mu da im se pridruži u otporu. Do svog 19. rođendana je spasao živote hiljada ljudi izradom lažnih dokumenata: lične karte na kojima nije pisalo da je neko Jevrejin, pasoše i karte za voz. Nikada za svoj rad nije uzeo ni centa. Samo je želeo da pomogne. Nastavio je to da čini i posle Drugog svetskog rata.
NE PROPUSTITE
