Ćelije u zatvoru Polsmur u Kejptaunu namirišu se mnogo pre nego što im se priđe: kad je 86 odraslih muškaraca nabijeno u ćeliji predviđenoj za 19, zatvor može samo da nepodnošljivo smrti.
Kreveti su poslagani ne na dva nego na tri sprata. U jednom uglu je ve-ce šolja i hladan tuš, ali zatvorenici često moraju da koriste kantu. Neki nose žutu zatvorsku uniformu, dok su drugi polugoli. Leto je i crkava se od vrućine. Zimi je stravično hladno.
Zatvorenici kažu da ih u dvorište puštaju u najboljem slučaju jednom nedeljno. Vlada epidemija kožnih oboljenja, a mnogi obolevaju i od tuberkuloze. A pritom nijedan od njih nije osuđen.
"Najgore je što ljudi moraju da leže po podu priljubljeni kao sardine", kaže Klajv, koji u ovom paklu od zatvora u Kejptaunu čeka suđenje već dve godine i dva meseca. "Životinje mogu da žive ovako, ali ne i ljudi", dodaje on.
Neki kao Klajv zaglave ovde zbog beskonačnih odlaganja suđenja, drugi ne mogu da plate ni smešnu kauciju od 50 randa (manje od 5 dolara), treći su stranci i čekaju na deportaciju domovini...
"Ovo nije popravna ustanova. Ljudi ovde završavaju jer su počinili zločine", kaže Sesil Džon Džejkobs, upravnik ovog zatvora. Ali posmatrači kažu da je reč o odomaćenoj pojavi, koja je odraz krize u kazneno-popravnom sistemu u Južnoj Africi.
"Taj problem postoji 20 godina i nema rešenja kad je reč o uslovima i broju ljudi koji zatvaraju", kaže advokat Kler Balard, koja radi za grupu Advokati za ljudska prava, koja tuži južnoafričku vladu.
Upravnik zatvora, Sesil Džon Džejkobs
"Taj problem postoji 20 godina i nema rešenja kad je reč o uslovima i broju ljudi koji zatvaraju", kaže advokat Kler Balard, koja radi za grupu Advokati za ljudska prava, koja tuži južnoafričku vladu.
Ulaz u zatvor Polsmur dočekuje posetioce i zatvorenike kao "mesto novih početaka". Ali veliki kompleks izgleda kao da je pao s Marsa - smešten je pored luksuznih vinograda i bogataške četvrti. Zatvor je otvoren 60-tih godina 20. veka, a najpoznatiji zatvorenik stigao je 1982.
Zatvor ima "moderno lice, ali primitivno srce", rekao je Nelson Mandela, koji je s grupom političkih zatvorenika bio stisnut u jednoj jedinoj ćeliji, bez mogućnosti da kontaktira s "običnim" robijašima da ne bi uticali na njih. Džejkobs, tada mlad čuvar, video ga je jednom - naoružani čuvari su ga pratili u stopu.
I tada su uslovi bili užasni - Mandela je oboleo od tuberkuloze.
Princip zatvora iz vremena aparthejda - da se crni zatvorenici slome - živi i danas, 20 godina posle uvođenja demokratije, kaže Džejkobs, koji je ekipu CNN-a odveo na drugi sprat, gde su smešteni članovi bandi. Prošle jeseni taj deo je biio evakuisan zbog epidemije leptospiroze, bolesti koju prenose pacovi, od koje su dvojica zatvorenika umrla.
Princip zatvora iz vremena aparthejda - da se crni zatvorenici slome - živi i danas, 20 godina posle uvođenja demokratije, kaže Džejkobs, koji je ekipu CNN-a odveo na drugi sprat, gde su smešteni članovi bandi. Prošle jeseni taj deo je biio evakuisan zbog epidemije leptospiroze, bolesti koju prenose pacovi, od koje su dvojica zatvorenika umrla.
Pripadnici bandi su odvojeni da ne bi uticali na mlađe robijaše, ali zatvorenici kažu da oni upravljaju celim zatvorom. Bande 26s i 28s kontrolišu distribuciju hrane, pristup upravnicima, pa čak i to ko sme da stane uz prozor i nakratko udahne svež vazduh.
"Silovali su čoveka u mojoj ćeliji jer je želeo da se pridruži bandi", kaže Atenkosi Mijoli, višestruki povratnik koji je ušao u bandu 26s već posle prvog hapšenja....
Pripadnici bandi su odvojeni da ne bi uticali na mlađe robijaše, ali zatvorenici kažu da oni upravljaju celim zatvorom. Bande 26s i 28s kontrolišu distribuciju hrane, pristup upravnicima, pa čak i to ko sme da stane uz prozor i nakratko udahne svež vazduh.
"Silovali su čoveka u mojoj ćeliji jer je želeo da se pridruži bandi", kaže Atenkosi Mijoli, višestruki povratnik koji je ušao u bandu 26s već posle prvog hapšenja.
"Osećao sam da im pripadam i bila mi je potrebna njihova zaštita. Pre nego što sam ušao u bandu spavao sam na podu i imao staru ćebad. A onda sam dobio krevet", priča on.
Mnogi zatvorenici koji u Polsmur dođu iako su nevini, u zatvoru počine takve zločine da dobiju doživotnu robiju i pre suđenja.
"Uslovi postanu još gori kad vas osude", piča Mijoli.
Džejkobs pokušava da smanji broj zatvorenika, ali gubi bitku.
"Ako danas pustimo njih 400, sutra će ih stići 500. Danas imamo 4.284 zatvorenika. Zatvor je predviđen za 1.619", kaže on. Zatvor je prebukiran 300 odsto. Sam taj podatak je užasan, ali realnost je još gora.
"To je nehumano. Činjenica je da je to nehumano", priznaje Džejkobs.
(Kurir.rs/CNN)
Foto: Printscreen CNN
