Kim Džong-un, na vojne parade redovno izlazi iz najluksuznijih automobila. To ne bi bilo čudno za predsednika, ali s obzirom da je zemlja prilično zatvorena, postavlja se pitanje ko mu prodaje takve stvari.
Severna Koreja je pod teškim međunarodnim sankcijama, a Kim svejedno nastavlja da živi krajnje luksuzno, piše CNN. Nedavno je nabavio snažnu i bogatu belu jahtu, pa i opremu za uređivanje luksuznog skijaškog odmarališta. Samo u 2012. Severna Koreja uvezla je luksuznih dobara u vrednosti od 645,8 miliona dolara. A ako se makne udeo Kine, dolazi se do toga da je Severna Koreja iz ostatka sveta uvezla više luksuznih stvari nego svega ostalog ukupno, podaci su MIT-a. Kako je moguće da vođa zemlje koja je prošle godine upozorila građane da se pripreme na moguću glad, priušti ovakav luksuz?
Stručnjaci kažu da ovakvu trgovinu Kim finansira preko svoje vlastite banke, poput nečije kasice-prasice, u koju se slivaju ilegalni poslovi Pjongjanga širom sveta. Severnu Koreju optužuju da hakuje banke, prodaje oružje, diluje drogu, krivotvori novac, čak da krijumčari ugrožene vrste, što sve skupa donosi stotine miliona dolara. Taj novac služi i za plaćanje nacionalnog nuklearnog i raketnog programa, za koje Pjongjang smatra da mu trebaju kako bi se odoleo pokušajima SAD da sruše režim. Severnokorejski nuklearni program rapidno se razvija uprkos sankcijama i ta zemlja opire se svim američkim pokušajima da ispregovara program denuklearizacije.
"Severna Koreja otvoreno je kršila međunarodni zakon sa svojim nuklearnim eksperimentima, ilegalnom prodajom i razvijanjem nuklearnog programa", kaže republikanski kongresmen Dog Lamborn. U realnosti je nemoguće pratiti sve te ilegalne tokove novca koji su veoma skriveni. Ipak, 2008. Kongresna služba za istraživanja navela je da ta zemlja godišnje iz ilegalnih poslova može da prikupi između pola i jedne milijarde dolara.
"Severna Koreja će prodati sve bilo kome ko za to plaća", rekao je na nedavnom panelu Agencije za obranu demokratije Enthonu Rugiera, bivši zamenik direktora američkog ministarstva finansija. Tim novcem finansira se i nuklearni program i luksuzni život elita u zemlji, držeći ih zadovoljnima uprkos sankcijama, čime Kim sprečava pokušaje rušenja i time cementira svoju vlast.
"Taj prihod ide direktno na bankovni račun severnokorejskog vođstva. Ako bi se to preseklo, mogao bi da se zada neproporcionalno snažan udarac u odnosu na količinu novca", rekla je Šina Grejtens, profesorka na Univerzitetu u Misuriju, koja je problem proučavala poslednjih deceniju i po. Analitičari smatraju da bi Donald Tramp, u pokušajima da pritisne Kima da pregovora, trebao da ide tragom tog novca. Samo, to bi moglo biti komplikovano.
"To je režim koji je jako vešt u pronalaženju novih, maštovitih načina za ilegalno zarađivanje. Nekad naprosto pronađu nove poslove, nekad se samo presele na drugo mesto u svetu. Ako želite da Severnu Koreju tako pritisnete, morate istovremeno da uništite njihovu sposobnost prilagođavanja", rekla je Grejtens.
Južna Koreja stalno izveštava o pogubljenjima protivavionskim topovima, o komplikovanim zaverama i ubistvima, a to je nešto što je nasledio od oca Kima Džong-ila.
Stariji Kim bio je veliki filmofil, obožavatelj Džejmska Bonda, a analitičari kažu da je iz špijunskih trilera izvlačio ideje o pokušajima atentata neprijatelja pomoću naliv pera, da je otimao filmske zvezde da bi pokrenuo nacionalnu filmsku industriju, ono što se zna kao "Kancelarija 39". Američko ministarstvo finansija za tu kancelariju kaže da "služi kao podrška vođstvu zemlje za ilegalne aktivnosti i vođenje tajnih fondova". Administracija Baraka Obame pokušala je da svojim sankcijama udari na "Kancelariju 39", ali se čini da nije uspela da ih zaustavi. Američki državni sekretar Reks Tilerson rekao je da će SAD pokušati da udari na Severnu Koreju tako što će kažnjavati treće zemlje koje pomažu Pjongjangu da krši sankcije. Tilerson nije precizirao kako namerava da nateraa treće zemlje da sarađuju, a deo strategije uključuje nagovaranje zemalja širom sveta da smanje diplomatske odnose sa Pjongjangom.
"Severna Koreja u mnogim zemljama diplomatski je prisutna puno snažnije nego što bi to objektivno trebalo", rekao je Patrik Marfi, zamenik pomoćnika sekretara iz Kancelarije za istočnoazijska i pacifička pitanja Stejt departmenta. Severnokorejske diplomate širom sveta optužuju se da diplomatske privilegije koriste za krijumčarenje zlata i oružja. UN je naveo da je ambasadorsko osoblje korisno jer je pokretno i zaštićeno diplomatskim imunitetom.
Da bi presekli dotok ilegalnog novca SAD očigledno treba da srežu Severnoj Koreji mogućnost da diplomatiju koristi na taj način. Kreativnost te zemlje poslednjih je godina u rastu u jugoistočnoj Aziji, gde ih lokalne vlade optužuju za upletenost diplomata u planiranje atentata i pokretanje krijumčarenja oružja. Jedan od onih koji nastavlja da posluje sa Pjongjangom je filipinski predsednik Rodrigo Duterte, koji je inače i precedavajući ASEAN-a. Od 10 zemalja u toj organizaciji, u osam se nalaze severnokorejske ambasade, kao i još 39 zemalja širom sveta. Grejtens kaže da, kada želiš da se obračunaš sa tim ilegalnim poslovima, onda se fokusiraš posebno na mesta koja su inače ispod radara.
"Jugoistočne azijske države zadržavaju te veze sa Severnom Korejom iz mnogo razloga; diplomatskih, kulturalnih, ekonomskih", napisao je Diplomat Prašant Paramsvaran.
Analitičari navode da SAD-u treba više od toga da samo uđe u jugoistočnu Aziju, i trebaće da uđe i u Kinu. Na Peking se otpada 85 odsto čitavo uvoza Severne Koreje. To je životna nit za Severnu Koreju i njenu ekonomiju, ono što sprečava da SAD uguši zemlju sankcijama.
"Sigurno da želite da presečete sva područja zarade, ali sve se to svodi na grickanje po rubovima nakon što se pokaže da Kina održava takvu trgovinu", kazao je Ruđiero. Uveravanje Kine da preduzima odlučnu akciju značilo bi da ona cilja vlastite kompanije ali i da to poremeti ravnotežu snaga u tom regionu, a to neće biti lak zadatak, kaže Dejvid Koen, bivši zamenik direktora CIA. Kinu jako brine opasnost od destabilizacije Korejskog poluostrva. Pjongjangova zavisnost od Kine otkriva i područja u kojima je osjetljiv.
"Od 2013. do 2016. bilo je samo 5.233 firme iz Kine koje su ili uvozile ili izvozile u Severnu Koreju. Poređena radi, 2016. godine u Južnu Koreju izvozilo je 67.163 firme iz Kine. Ciljanje specifičnih čvorišta, dakle, imalo bi najsnažnije delovanje. Predsednik Tramp je molio kineskog predsednika Sa Đinpinga da mu pomogne sa Severnom Korejom. Trampov jezik prema Pekingu, u kampanji da Kina siluje SAD, jako je omekšao nakon sastanka u Trampovom luksuznom resortu na Floridi. Sve se svodi na Kinu", kaže Ruđiero.
(Kurir.rs/Express.hr)
Foto Reuters
NE PROPUSTITE
