Venčanje napuljskog kralja Alfonsa II i Ipolite Marije Sforze 10. oktobra 1465. bilo je istorijski događaj sam po sebi. A onda se povrh toga dogodilo da je usred dana sunce postalo duboko azurno, da su ljudi bili zatečeni lepotom nebeskog spektakla i pitali se da li je reč o pomračenju Sunca.
Naime, sve to izazvao je vulkan, koji je prouzrokovao i mnogo gore stvari.
Ta jesen u Italiji bila je izuzetno vlažna, padale su takve kiše koje su ispirale
zemlju s leševa na grobljima, zbog kojih su stanovnici ulicama prolazili u čamcima, zbog kojih su vitezovi izgubili u poplavama sve zalihe koje su imali u podrumima svojih dvoraca. Četiri godine kasnije Evropa je bila u minijaturnom ledenom dobu.
Naučnici do danas neuspešno tragaju za divovskim vulkanom koji je te godine sve to izazvao.
Kako navode naučnici, vulkan koji je Evropi priredio sve to, morao je da bude toliki da je mogao da se čuje na udaljenosti od 2.000 kilometara.
Što se tiče oslobođene energije, ona je nesumnjivo morala da bude veća od atomske bombe koju su SAD 1946. bacile na Hirošimu.
Tragovi te erupcije pronađeni su od Antarktika do Grenlanda, ali tom vulkanu nema traga.
Da je erupcije bilo, nema nikakve sumnje i zbog ogromne koncentracije sulfatne kiseline u ledu u polarnim krugovima na osnovu čega se dovoljno precizno može odrediti i šta se i kada se dogodilo, pa i više od toga.
Tračak nade bljesnuo je u 50-ima kad se pojavila glasina da je ostrvo Tongoa u pacifičkoj naciji Vanuatu pre mnogo stotina godina bio spojen velikim kopnom s ostrvom Epi.
Međutim, kanije je utvrđeno da je vulkan u Vanuatuu bio visok samo 1.000 metara, što je značilo da njegova erupcija nipošto nije mogla da utiče na planetarnu klimu.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs/ Express.hr)
Foto: Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KULJA, DIMI, VRI! Ovako izgleda kad se vulkanska lava izlije direktno u more
