Tenzije na Korejskom poluostrvu ne prestaju. Situacija se međutim čini manje alarmantnom otkad je Kim Džong-un povukao svoj plan napada na američku vojnu bazu Guam.
Rešenje situacije neće biti jednostavno ni brzo zbog nekoliko ključnih faktora koji bi mogli da produže, ali i pogoršaju odnose SAD, država u regiji i Pjongjanga.
Poslednjih 60-ak godina nepredvidivi odnosi SAD i Severne Koreje uvek su se nekako držali pod kontrolom, ali sada je na potezu predsednik Tramp koji je već pokazao da mu se ne sviđa taktiziranje i jasno je dao do znanja da neće praviti ustupke.
Važna činjenica u trenutnoj severnokorejskoj situaciji je i podrška koju ima od američkih građana, čak 62 posto Amerikanaca veruje da je Kim Džong-un ozbiljna pretnja za SAD, dok ih 50 posto podržava vojnu akciju protiv Severne Koreje ako nastave sa testiranjem raketa koje mogu da dobace do američke teritorije. Ti podaci, u svetlu opale podrške Trampu i rastućih problema oko istrage koju vodi Miler, obezbeđuju Trampovoj administraciji spasonosnu kartu koja bi mogla da bude odlična spoljnjopolitička akcija za promenu političkog imidža.
Konvencionalna analiza severnokorejskog vođe počinje i završava s tim da je prilično lud, navodi novinar Tajma. Iako je to vrlo verovatno, on se u vođenju inostrane politike pokazao kao pragmatičan. Kim je mogao da uči iz primera šta se dogodilo Sadamu Huseinu i Muamaru Gadafiju koji su takođe blefirali u velikoj nuklearnoj igri. Sigurno ne želi da nastavi njihovim stopama.
Guam zapravo nikada nije bio verovatna opcija uzevši u obzir jačinu i opremljenost te američke vojne baze. Postoji velika šansa da bi planirano lansiranje raketa iz Pjongjanga završilo njihovim obaranjem, pa bi umesto da pokaže svoju vojnu moć, Kim Džong-un postao predmet ruganja i ismevanje.
Opasnost zapravo dolazi iz regiona više nego iz SAD. Dugogodišnji severnokorejski dobročinitelj te njihov najveći izvoznik i uvoznik – Narodna Republika Kina, postala je prilično uznemirena trenutnim tenzijama koje je podigla Sverna Koreja te bi vrlo lako mogla da reaguje, što je zapravo za samog Kima mnogo gora opcija. Ako i dođe do kineske blokade, Pjongjang bi mogao zaista da krene tragičnim smerom.
Kina bi mogla da reaguje jer je i sama pod pritiskom. Tu se zapravo zatvara krug jer pritisak na Kinu dolazi od SAD. Kina nema puno izbora, nego pritisnuti uslove pregovora sa Severnom Korejom, budući da im Tramp preti trgovinskim ratom već mesecima.
U idealnom slučaju, Kina bi želela stabilnost u svetu kako bi nastavila svoj uspon do statusa moćne svetske sile. S obzirom na to, Kina nema mnogo mogućnosti kada je u pitanju suočavanje sa Severnom Korejom. Ne sme da uđe u obračun sa SAD, nedelovanje u ovom slučaju nije dugoročna opcija. Ipak, s druge strane, ne može samo da blokira Severnu Koreju – jer ko zna kakve probleme bi to prouzrokovalo i kakve reakcije bi usledile iz Pjongjanga.
Jedno je sigurno, Kini nije u interesu da ruši severnokorejski režim i dovede do ispaljivanja projektila i priliva hiljada severnokorejskih migranata dok SAD iskorištava situaciju da preuzme inicijativu u Aziji.
Pjongjang je veća opasnost za Južnu Koreju. Severna Koreja već ima između 2,5 i 5 hiljada tona hemijskog oružja kao i nekoliko hiljada artiljerskog oružja uperenih u Seul – neki analitičari procenjuju da Severna Koreja ima dovoljno naoružanja da zbriše stanovništvo Seula od 10 miliona sa lica Zemlje za samo dva sata.
Iako se oružana pretnja čini dovoljno strašnom, strašne su i druge vojne, diplomatske i trgovinske tenzije koje ima sa Kinom i SAD. Kina im je vredan trgovinski partner i bitan uvoznik, a SAD važan vojni partner na kojeg se oslanja još od 1950-ih godina. Tenzije u balansiraju između udovoljavanja dvema silama takođe pojačava činjenica da su Amerikanci još za vreme Baraka Obame u Južnu Koreju doveli protivraketmni THAAD-sistem zbog kojeg se Kina odmah pobunila jer dovodi u pitanje njihovu vojnu nadmoć u regiji i špijunira kineske snage.
SAD zahteva da Severna Koreja prestane da razvija nuklearno oružje i rakete, a Pjongjang nastavlja da razvija nuklearno oružje i rakete kako bi osigurao da preživi u sukobu s neprijateljem koji ga toliko plaši da mu preti da će ga uništiti. Kina želi da stvari ostanu relativno mirne i nepromenjene, a Južna Koreja samo želi da je ostave na miru (Japan također).
Severna Koreja mogla bi da bude najteži geopolitički izazov s kojim se svet suočava. Nekoliko svetskih sila želi suprotne stvari, a svaka od njih se boje da će ih povlačenje odlučujućih poteza dugoročno ostaviti sa teškim posledicama. Ipak, što duže niko ne čini ništa, problem se razvija, a u određenom trenutku će presuditi nečiji očajnički potez, koji će sve prisiliti na akciju. Uvek postoji šansa da će pobediti razum i da će tradicionalna diplomatija da proradi, ali svet u poslednje vreme nije bio te sreće.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/dnevnik .hr
Foto AP
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Podmornica Gorae - Kimov adut iz morske dubine
