Katalonska vlada, koja je proglasila pobedu opcije za nezavisnost na spornom referendumu, sada treba da donese odluku šta će će biti njen sledeći korak, pošto španske vlasti odbacuju, ne samo objavljene rezultate tog izjašnjavanja, već i da je referenduma uopšte bilo.
Ulice Barselone danas su tihe, ali novinski uvodnici upozoravaju da je referendumom, na kojem se, prema tvrdnjama katalonskih zvaničnika, 90 odsto glasača opredelilo za otcepljenje, pripremljen teren za odlučujući obračun između Madrida i pokrajine koja predstavlja industrijski i turistički centar Španije, navodi Rojters.
"Sve bi moglo da postane i gore... Ulazimo u fazu štrajkova i uličnih protesta, sa više pokreta i više represije", piše umereni katalonski list "La Vangardija" u uvodniku, dan nakon što je španska policija pendrecima i gumenim mecima pokušala da spreči glasanje, koje je Madrid proglasio nezakonitim.
Kontroverzni zakon, koji je nedavno usvojio katalonski parlament, inače propisuje da je ishod referenduma obavezujući za institucije te španske provincije i da, u slučaju pozitivnog ishoda, taj isti parlament mora u roku od dva dana da proglasi nezavisnost Katalonije.
Današnjom sednicom katalonske vlade predsedavaće predsednik te bogate španske pokrajine Karles Puđdemon, za koga se očekuje da će razmotriti mogućnost da od regionalnog parlamenta zatraži da glasa o proglašenju nezavisnosti kasnije ove nedelje, navodi AP.
U međuvremenu, španski premijer Marijano Rahoj sastaje se sa liderima vladajuće partije pre nego što će zatražiti sednicu parlamenta posvećenu pitanju kako se suočiti s najozbiljnijom krizom ove zemlje posle više decenija, a zakazao je i sastanak s liderom glavne opozicione Socijalističke partije kako bi razgovarali o opcijama kojima Španija raspolaže.
Katalonija je saopštila da je, prema preliminarnim rezultatima, 90 odsto glasova na referendumu u nedelju bilo za nezavisnost, nakon što je manje od polovine katalonskih glasača glasalo u danu u kojem je, kako regionalni zvaničnici tvrde, više od 890 ljudi povređeno u sukobima s policijom premda nije jasno koliko je ljudi hospitalizovano.
Puđdemon je, nakon što su sinoć birališta zatvorena, rekao da je Katalonija "stekla pravo da postane nezavisna država", najavivši da će održati obećanje o jednostranom proglašenju nezavisnosti ukoliko prevagu odnose opcija za otcepljenje od Madrida.
Dok su katalonski zvaničnici optužili špansku policiju za brutalnost i represiju, a špansku državu da je "sramota Evrope", obećavši da će se žaliti Evropskoj uniji zbog kršenja ljudskih prava tokom glasanja, španska vlada zahvalila je nacionalnoj policiji na "odlučnoj i srazmernoj intervenciji".
Za to vreme, video-snimci i fotografije s prizorima policijskih akcija u Kataloniji našli su se na naslovnim stranicama medija širom sveta. Niko ne zna šta će se dogoditi ako katalonski zvaničnici ispune svoje obećanje i iskoriste ishod glasanja kao osnovu za proglašenje nezavisnosti, što je provokacija koja bi Španiju ostavila bez jednog od njenih najnaprednijih regona, koji čini petinu španske ekonomije, ocenjuje američka agencija.
Dok se mnogi pitaju šta će iz svega proizići, većina analitičara se slaže da scenarija za rasplet ima više.
Tako, profesor politike na Autonomnom univerzitetu u Barseloni Gabrijel Kolome kaže da bi, prema prvoj opciji, katalonski lideri mogli da odluče da ne proglase nezavisnost kao što su obećali u zakonu koji je usvojio većinski separatistički nastrojen katalonski parlament.
Umesto toga, navodi Kolome, separatisti bi mogli da pozovu na masovnu mobilizaciju širom Katalonije, a produženi štrajk bi mogao da pričini ozbiljnu štetu Španiji.
Prema tom scenariju, "ono što oni žele jesu pregovori", objašnjava ovaj profesor, a pregovarali bi o pitanjima autonomije i finansiranja, pri čemu je Madrid ranije i nagovestio da je spreman na pregovore.
Druga opcija bi, kako smatra profesor prava na istom univerzitetu u Barseloni Rafael Arenas Garsija, bila da Puđdemon jednostrano proglasi nezavisnost, na šta bi Madrid morao da reaguje.
"Posledice će biti srazmerne", upozorio je uoči referenduma Enrik Miljo, predstavnik centralne vlade u Kataloniji.
Madrid ima ovlašćenje da Kataloniji oduzme autonomiju, na primer, preuzimajući kontrolu nad regionalnom policijom, a mogao bi i da uhapsi Puđdemona, i ta slika bi obišla svet, navodi AFP.
To bi, kaže Kolome, išlo na ruku separatističkim liderima, koji se nadaju da će time "automatski pridobiti podršku onih koji su bili neodlučni... i promeniti logiku nezavisnosti u logiku odbrane demokratije od represivne države".
Treći postreferendumski scenario glasi da separatisti neće proglasiti nezavisnost, već će u nekom trenutku raspustiti katalonski parlament, što bi onda dovelo do prevremenih regionalnih izbora.
Po tom scenariju, separatistički lideri će se nadati da će najnovija kriza okrenuti još više ljudi ka otcepljenju, što će im doneti i ubedljiviju parlamentarnu većinu kako bi sa još većim žarom nastavili borbu za nezavisnost, zaključuje francuska agencija.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: AP
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Katalonci glasali za nezavisnost, a šta će sad da urade? Ovo su moguće verzije raspleta španske krize!
