KO SU KATALONCI I ŠTA HOĆE: Uništavali su im identitet, ukidali jezik... i sada traže potpunu nezavisnost

Katalonci su narod koji živi u "Paisos Catalans", odnosno u Katalonskim zemljama, koje čine Valensia, Balearska ostrva, delovi španske regije Aragon, Rousilon na jugoistoku Francuske i sama Katalonija.

Zabranjeni referendum o nezavisnosti Katalonije, koji je uprkos tome juče održan, nije pokrivao sve Katalonske zemlje, odnosno bio je oganičen samo na Kataloniju, područje u severoistočnoj Španiji, u kojoj živi 7,5 miliona ljudi. To područje čini 15 odsto španske populacije i 20 odsto njene ekonomije. Katalonci imaju izrazitu istoriju, kulturu i jezik, a među najpoznatijim je slikar Salvador Dali.

Inače, region Katalonije se prvi put spominje u 12 veku, stotinama godina pre ujedinjenja Španije, prenela je na svom portalu Al džazira Balkans. Nakon dekreta Nueva Planta iz 1716, potpala je pod direktnu vladavinu Madrida. Katalonska autonomija je tema koja se često ponavlja tokom istorije zemlje. Godine 1931., kada je Španija postala Republika, Kataloniji je data veća politička autonomija unutar okvira države.

Međutim, u deceniji nakon Španskog građanskog rata, vojna vlada Francisa Franka je ukinula autonomiju toj regiji. Tokom Frankove vladavine od 1939. do 1975. katalonska kultura je žestoko potisnuta. Simboli katalonskog identiteta poput "kastela", zabranjeni su, a roditelji su bili prisiljeni deci da daju španska imena. Katalonski jezik (koji se takođe govori u Valensiji i na Balearskim ostrvima) ograničen je, a bilo je zabranjeno govoriti ga u javnosti. Kako se demokratija u Španiji razvijala nakon Franka, katalonska autonomija se ponovno pojavila i razvila se.

Godine 1979, objavljen je novi Statut o autonomiji Katalonije, koji je obnovio katalonski parlament. Izbori za 135-člano telo su održani naredne godine, 20. marta. Regija, koja čini jednu od 17 španskih "autonomnih zajednica", ima svoju policiju i ovlašćenja nad pitanjima poput obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite. Postoje i odredbe za zaštitu katalonskog identiteta, uključujući status zajedničkog jezika za katalonski i kastiljski, te zakon koji nalaže da nastavnici, lekari i zaposleni u javnom sektoru koriste katalonski jezik na svom radnom mestu.

Međutim, napori za potpunu nezavisnost su dobili zamah proteklih godina, pre svega nakon španske dužničke krize 2008. godine. Zagovornici nezavisnosti tvrde da Katalonija, koja je jedna od najbogatijih španskih regija, daje više finansijske podrške Španiji nego što je dobija od centralne vlade u Madridu. Oni koji podržavaju katalonsku nezavisnost smatraju snažnu ekonomiju regije pokazateljem da će ova španska pokrajina "biti održiva kao suverena država".

Gotovo 1,6 miliona ljudi živi u Barseloni, prestolnici Katalonije, koja je velika turistička destinacija. Nedeljni referendum o nezavisnosti je drugi referendum o nezavisnosti održan u protekle tri godine.

(Kurir.rs/Tanjug)

Foto EPA

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Katalonci glasali za nezavisnost, a šta će sad da urade? Ovo su moguće verzije raspleta španske krize!