Pre skoro pola veka, 1969. godine, Nil Armstrong je napravio “mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”. To su reči kojima je objavljena pobeda Amerike u trci za let na Mesec. SSSR je pretrpeo poraz zbog ograničenja finansiranja i nesuglasica između glavnih konstruktora svemirskih brodova.
Početkom 1960-tih, Sovjetski Savez se s pravom smatrao šampionom u oblasti istraživanja kosmosa. Uspešno je lansirao prvi satelit (Sputnjik 1957) i poslao prvog čoveka u kosmos (Jurij Gagarin u svemirskoj kapsuli “Vostok 2”, 12. aprila 1961).
Sjedinjene Države su se očajnički trudile da ne zaostanu u toj trci. Američki predsednik Džon F. Kenedi je samo 43 dana nakon Gagarinovog leta objavio da je glavni cilj njegove zemlje da se u toku naredne decenije Amerikanci u kosmičkom brodu spuste na Mesec. Tako je između dveju svetskih supersila počela nova kosmička trka, u kojoj će Vašington pobediti 1969, piše Ruska reč.
Zašto su Sovjeti pretrpeli poraz?
Nikita Hruščov, koji je rukovodio Komunističkom partijom Sovjetskog Saveza od 1953. do 1964, bio je poznat kao impulsivan i nepredvidljiv čovek. Takav je bio i kada je reč o programu leta na Mesec. U razgovoru sa Sergejem Koroljovom, vodećim sovjetskim inženjerom i konstruktorom kosmičkih aparata najzaslužnijim za lansiranje “Sputnjika” i “Vostoka”, Hruščov je rekao da država nema novca za “Mesečev program”.
Samo godinu dana kasnije (1964) Hrušćov je rekao Koroljovu nešto sasvim suprotno:
"Nećemo dati Mesec Amerikancima! Uzmite sve resurse koji su vam potrebni!"
Međutim, umesto da uspostave direktnu vezu između vlade i naučnika, sovjetske vlasti su istovremeno pokrenule dva konkurentna programa za konstrukciju rakete za let i spuštanje na Mesec. Na čelu jednog programa bio je Koroljov, a drugi je vodio akademik Valerij Čelomej.
Prema mišljenju Alekseja Leonova, astronauta koji je radio s Koroljovom i prvog čoveka koji je izašao u otvoreni kosmos, takav pristup je bio osuđen na neuspeh.
"Suparništvo između Koroljova i Čelomeja i njihovi vrlo komplikovani odnosi naneli su štetu našoj stvari", rekao je on 2010. za list Komsolska pravda.
Sa njim se slaže Boris Čertok, konstruktor raketa, koji je takođe radio s Koroljovom. U memoarima pod naslovom “Rakete i ljudi”, piše da je Koroljov zbog kritike konkurenata bio prinuđen da pojednostavi svoj projekat (raketu N-1) i da smanji troškove.
Ispostavilo se da je to bio pogrešan potez. “Mesečev program” ubrzo je ostao bez ključnih figura. Hruščov je 1964. uklonjen s vlasti, a što je još važnije, Koroljov je umro 1966. Ostatak teksta pročitajte na sajtu Ruska reč.
Kurir.rs/ Ruska reč
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
