Jedan od najzdravijih naroda na svetu je mali narod koji se nalazi u planinskom području na severu Pakistana, blizu granice s Avganistanom, Kašmirom i Kinom. Hunze za sebe tvrde da su potomci Aleksandra Velikog.
Sličniji su Evropljanima nego drugim Azijskim narodima. U poslednjim decenijama imaju dosta posetilaca iz svih delova sveta.
Oni nisu mit, ali žive na "krovu sveta"
Jedan od razloga za to je njihova specifična mladolikost, otpornost na razne bolesti među kojima je i rak, a tome u prilog govori i to da im je prosečni životni vek oko 100 godina, iako mnogi među njima žive od 110 do 120 godina. Danas postoji oko 30 hiljada ljudi Hunza naroda, a iako za to ne postoje pisani dokazi, kažu kako je među njima bilo i pojedinaca koji su doživeli i do 160 godina. Ova mala, srećna i neobična zajednica živi na nadmorskoj visini od oko 3000 metara, a kaže se da je Hunzama nemoguće pogoditi starost, jer sa 40 godina obično izgledaju duplo mlađe. Kako je to moguće? Ni naučnici nisu sasvim sigurni, pa su se bacili na izučavanje njihovih životnih navika u nadi da će tako otkriti "sveti gral zdravlja". Sami pripadnici naroda tvrde da je tajna njihove mladolikosti i imuniteta u zdravim navikama.
Rađaju i u 65-oj?
Iako je poznato se ženska plodnost drastično smanjuje posle 40-e, kod Hunzi ovo pravilo i nije tako strogo te postoje primeri žena koje su rađale i u 60-im, budući da im i menopauza nastupa kasnije. To zahvaljuju životu s malo stresa, puno seksa i najboljoj ishrani na svetu.
Kupaju se u ledenoj vodi
Činjenica je da Hunze retko oboljevaju, i to ne samo od hroničnih bolesti poput raka, dijabetesa ili pak srčanih bolesti, već se i retko zaraze kratkotrajnim virusima poput gripa.
Naučnici nagađaju da iza svega stoje brojne metode kojima oni od mladosti jačaju svoj imunitet, a poznato je da se Hunze bez problema kupaju i u sasvim ledenoj vodi.
Redovno poste
Specifično za Hunze je da jedu samo ono što sami uzgajaju - ne prihvataju uvoznu ili industrijski proizvedenu hranu, a za naučnike je upravo to jedna od tajni njihove dugovečnosti, piše Shift.
Hrane se sirovim voćem i povrćem, orašastim plodovima, jedu puno sušenog voća, razne žitarice (uglavnom proso, heljdu i ječam), ovčji sir, mleko i jaja. Jedan deo godine ne jedu ništa u trajanju između dva i četiri meseca već piju samo sok od sušenog voća. To je kod njih tradicija od davnina koju izrazito poštuju, a odvija se u doba godine kada voće još nije dovoljno zrelo.
Semenke kajsije bogate su B-17 vitaminom koji deluje antikancerogeno, a oni od semenki prave ulje. Ali, reč je o izrazito malim dozama koje u protivnom mogu biti opasne po život. Tamo je čak stvar prestiža koja porodica ima više stabala kajsija na svojoj zemlji. Za njih veruju da im donose jak libido, dugu plodnost i vitalnost.
Puno hodanja i smeha
Hunze provode većinu svog vremena u prirodi, na svežem vazduhu. Postoje brojne naučne studije koje potvrđuje benefite takve prakse, a za Hunze je specifično da na dan prohodaju oko 20 kilometara. Osim toga, ništa se ne može uporediti s hodanjem po neravnom prirodnom terenu satima, što je njima svakodnevica. Dok se u ostatku sveta radi "na normu" i pod stalnim stresom, Hunze praktikuju meditaciju. Što se tiče uzimanja pauza, oni tu veruju svom instinktu, naprosto se odmaraju kad god osete da im je to potrebno. Iako su vrlo druželjubivi, pripadnici ovog naroda imaju naviku i da nekoliko sati dnevno provoditi sami, kad meditiraju i posvećuju se svojim mislima.
(Kurir.rs/Express.hr)
(Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
