Najnovije vesti

ODGOVOR KOJI NEDOSTAJE U DOSIJEU KENEDI: Da li je ubica američkog predsednika bio agent CIA?
Foto: Profimedia

misterija

ODGOVOR KOJI NEDOSTAJE U DOSIJEU KENEDI: Da li je ubica američkog predsednika bio agent CIA?

Planeta

Iako je američka vlada imala 25 godina da se pripremi za puštanje na slobodu DŽFK datoteka, predsednik Donald Tramp podlegao je pritiscima CIA i FBI i nije dozvolio da se objavi nekoliko stotina dokumenata iz dosijea Kenedi. Od preko 3000 dokumenta svetlost dana je ugledalo oko 2800. Ostatak mora „dobro da se prouči u narednih šest meseci“.

Objavljeni dokumenti, nepotpuni, svakako predstavljaju pravu riznicu za istražitelje, istoričare i teoretičare zavere. Ipak, njihove prve reakcije nisu baš ohrabrujuće: „Kao da su spustili stara, prašnjava pisma s nekog tavana! Glavno je ostalo sakriveno“.

U novembru će se navršiti 54 godine od ubistva Kenedija, a još uvek je vidljiv strah američkih vlasti da ne samo domaća već i svetska javnost ne želi da prihvati zvaničnu verziju događaja. Sumnje da će se to dogoditi, saznajemo sada, izrazio je Edgar Huver, direktor FBI, samo sat vremena pošto je Harvi Li Osvald ispalio smrtonosne hice. Danas ih potkrepljuju objavljene nejasne fotografije mafijaša, kubanskih špijuna, američkih špijuna u Meksiku... Ali, suštine još uvek nema, nisu otkrivene nikakve senzacionalne tajne, pa nema ni odgovora na pitanje: Šta je motiv i ko je naredio da se smakne Džon Kenedi?

CIA, znana kao Firma, već pola veka nosi se sa teretom sumnji da je nosilac zavere čiji je rezultat ubistvo predsednika, mladog i harizmatičnog lidera. Šta kriju i zašto ćak i Nacionalni arhiv nema 53 dokumenta, makar ne bili objavljeni?

Krije se, još uvek, odgovor na pitanje da li je Osvald bio agent CIA.

Nacionalni arhiv je otvorio dokument iz 1975. koji sadrži delimično napomenu Ričarda Helmsa, zamenika direktora CIA u vreme kada je Kenedi bio predsednik (kasnije postao šef CIA), Rokfeler komisiji koja je proučavala neovlašćene aktivnosti CIA u SAD. Izgleda da su advokati Komisije tražili informacije o tome koji su strani lideri mogli biti predmet pokušaja atentata od strane CIA, ili u ime tog tima.

Advokat je, recimo, pitao Helmsa: "Ima li ikakvih informacija vezanih za atentat na predsednika Kenedija koji na bilo koji način pokazuju da je Osvald na neki način bio agent ili agent CIA?”

Tu se završava dokument pušten u javnost. Bez odgovora!

Među objavljenim dosijeima je i dokument na više od 400 strana u kome se opisuju osobe koje se „nadgledaju kao potencijalne pretnje Kenediju i njegovom nasledniku Lindonu B. Džonsonu“.

"Predmet je učestvovao u vežbama s oružjem na motki 1961, govoreći da će ga upotrebiti na Kenediju. Navodno je bio obučen za gerilsku taktiku i sabotažu, oni koji ga poznaju smatraju ga za veoma opasnog čoveka“, stoji između ostalog u ovom dokumentu. Opisuje se i osoba koja je u decembru 1963. poslala pismo Džonsonu, navodeći da je "osuđen"... Ništa novo!

Nova zbirka dokumenata, recimo, objavljuje i sastanak grupe starijih pomoćnika Kenedija, 14. septembra 1962, uključujući i brata Roberta, generalnog tužioca, koji su razgovarali o nizu opcija protiv komunističke vlade kubanskog lidera Fidela Kastra.

Na sastanku je rečeno da će CIA istražiti mogućnost sabotiranja delova aviona koji bi trebalo da se pošalju na Kubu iz Kanade. MkDžordž Bandi, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika, upozorio je tada da bi se „osetljive ideje kao što je sabotaža aviona morale razmotriti detaljnije od slučaja do slučaja“.

U "rezimeu činjenica“, koje je okupio izvršni direktor Komisije CIA iz 1975, o mogućem učešću u planovima za ubijanje stranih lidera, navedeno je da je Firma istraživala rad sa "mafijaškim resursima" kao „glavnim sredstvom ubijanja kubanskog diktatora“. U dokumentu se tako govori o kontaktima CIA sa šefom mafije Sem Đančanom, radi ubistva Kastra.

"Komisija je utvrdila da su agenti CIA uključeni u planiranja u ovoj zemlji sa određenim građanima i drugima kako bi pokušali da ubiju Kastra. Komisija je takođe utvrdila da je CIA bila uključena u isporuku oružja iz ove zemlje osobama u Dominikanskoj Republici, koji su pokušali da ubiju Generalisima Rafaela Leonidisa Truhilja“.

Ne nedostaju ni očekivani dokazi o susretima Li Harvi Osvalda sa agentom KGB Valerijem Vladimirovičem Kostikovim, koji je radio za 13. odsek tadašnje sovjetske tajne službe (odgovorna za atentate), dva meseca pre ubistva Kenedija.

U dokumentu od 23. novembra 1963. navodi se: "Prema presretnutom telefonskom pozivu u Meksiko Sitiju, Osvald je bio u sovjetskoj ambasadi 28. septembra 1963. i razgovarao sa konzulom Kostikovom“. FBI je verovao da je sastanak vezan za aplikaciju Osvalda za vizu ili pasoš.

Kada je reč o KGB, iznose se na videlo izveštaji u kojima sovjetski agenti tvrde da je u ubisto Kenedija umešan njegov naslednik, predsednik Džonson.

" KGB poseduje podatke koji ukazuju na to da je Džonson odgovoran za atentat na pokojnog predsednika Kenedija. Neophodno je da se sovjetska vlada upozna sa postojećim ličnim odnosima između predsednika Džonsona i porodice Kenedi, naročito između predsednika Džonsona i Roberta i Teda Kennedija", otkriva CIA sadržaj moskovskih izveštaja.

Jedan od najintrigantnijih delova svakako je uloga Jurija Nosenka, koji je rekao Vorenskoj komisiji da je Osvald, koji je živeo u Sovjetskom Savezu krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka, pre nego što je otputovao u Meksiko Siti, a zatim u Dalas, sam radio i da nije nikad bio agent KGB“.

Ali, u to nisu svi bili ubeđeni. Prema ”Njujork tajmsu”, Ričard Helms, tadašnji šef operacija špijunaže CIA, a kasnije i direktor agencije, svedočio je u Domu odbrane za ubistva da je našao tvrdnju Nosenka da to baš nije bilo tako

Tenent H. Bejgli, koji je bio jedan od glavnih rukovodilaca kontraobaveštajne službe, tvrdio je: "Ako je Nosenko jedan od glavnih u KGB, kako sam ubeđen da jeste, ne može biti sumnje da je njegova priča o Osvaldu u SSSR zapravo poruka KGB. Ta poruka je u preuveličnoj i neverovatnoj formi. KGB želi nešto da sakrije ... To može biti činjenica da je Osvald bio sovjetski agent ".

Novosti, dakle, ipak ima, ali ne i onih najvažnijih. Verovatno nikad nećemo saznati detalje. Zato treba verovati Trampu, zagriženom poborniku teorija zavere, kada je uoči objavljivanja osakaćenog dosijea Kenedi rekao: ”Nemam izbora”. Potencijalna šteta po američku nacionalnu bezbednost bi verovatno bila nepovratna. A kad to Firma kaže – nema pogovora.

(Kurir. rs)

Foto Profimedia

 POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Kenedi je živ ili su ga ubili iluminati! 10 senzacionalnih teorija zavere o atentatu na DŽFK!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...