Severna Koreja provocirala je SAD još otkako su počeli da slave Kima Il-sunga kao onoga koji se rodio iz zvezde padalice. U 60-ima je "pustinjsko kraljevstvo" bilo na vrhuncu svoje moći, koja je najvećim delom poticala od Sovjetskog Saveza, koji je snabdevao tu zemlju i štitio je od američke intervencije.
Izbor američkog predsednika Ričarda Niksona, podseća Biznis insajder, promenio je način na koji su komunističke nacije postupale sa SAD-om u geopolitičkim pitanjima. Nikson, izraziti antikomunista tokom Hladnog rata, umeo je da provocira komunističke sile. Njegova čuvena poseta Kini i posledično otopljavanje odnosa sa SSSR-om dokaz su da je njegova triangulacijska teorija bila ispravna. Ali, 1969. posle nekoliko meseci otkako je Nikson ušao u Belu kuću, njegovo razumevanje sveta je još uvek je bilo neispitano.
Bilo je to u vreme kad je Severna Koreja oborila špijunski avion EC-121 iznad Japanskog mora. Nikson je bio besan. NPR-ova priča iz jula 2010. donela je razmišljanja Brusa Čarlsa, američkog vojnog pilota koji je tada bio stacioniran u bazi u Kinsanu u Južnoj Koreji. Prisetio se da su ga podigli na uzbunu u skladu sa njegovim dužnostima u slučaju SIOP-a, američkog plana o nuklearnom udaru u slučaju rata sa komunistima. Čarlsa su podigli na uzbunu da bi na aerodrom u Severnoj Koreji bacio nuklearnu bombu snage 330 kilotona. Na kraju je ipak dobio naredbu da se povuče i Čarls se vratio svojim uobičajnim dužnostima.
Prema službenim dokumentima, Nikson i njegovi savetnici bili su na sto muka kako da odgovore na incident. Na kraju je predsednik doneo odluku da ne uzvraćaju udarac. Ima smisla spekulisati sa time da je Nikson samo hteo da komunisti budu uvereni da je on zaista razmatrao nuklearni udar. Narednih godina predsednik je čak slao bombardere naoružane nuklearnim oružjem prema Sovjetskom Savezu, dok je istovremeno širio glasine da je toliko poremećen da bi zaista mogao da potege okidač trećeg svetskog rata.
Naravno da nije bio poremećen.
A zahvaljujući knjizi iz 2000. Enthonija Samersa i Robina Svona, danas znamo da je bio samo pijan, da nije bio opijen moći, nego samo alkoholom. Džordž Karver, specijalista CIA za Vijetnam u vreme rušenja EC-121, navodno je tada rekao da je Nikson bio "razjaren" kada je saznao šta se dogodilo sa špijunskim avionom. Predsednik je posegao za telefonom i nazvao Udruženu komandu oružanih snaga, i naredio sprovođenje planova za taktički nuklearni udar sa predlogom meta.
Henri Kisindžer, Niksonov savetnik za nacionalnu bezbednost, takođe je tada bio na telefonu sa komandom i uspeo da ih nagovori da ne kreću u napad dok se Nikson sledećeg jutra ne probudi trezan. Prema knjizi Samersa i Svona "Arogancija moći: tajni svet Ričarda Niksona", Kisindžer je navodno nekoliko puta rekao pomoćnicima da, ukoliko bi predsednika pustili da radi po svome, imali bi nuklearni rat svake nedelje.
(Kurir.rs/Express.hr)
Foto Profimedia
NE PROPUSTITE
