Najveće jezero na Zemlji, Kaspijsko jezero koje se nalazi na prostoru između Evrope i Azije, polako isparava, što dovodi do smanjenja nivoa vode od sedam centimetara godišnje.
Naučnici su konačno ponudili objašnjenje za smanjenje nivoa vode, koje se neprestano događa od 1996. godine. Sada je jezero na nivou od svega jednog metra iznad istorijskog minimuma izmerenog krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Ovo jezero ne zovu morem samo zbog veličine, već i zbog slanoće, a objašnjenje promene nivoa od poslednjih dvadesetak godina je globalni rast temperatura u jeku klimatskih promena. Taj zaključak je rezultat istraživanja koje se vodilo otkriću zašto dolazi do pada nivoa vode. Analizu su radili naučnici sa Univerziteta Teksasa iz Ostina.
Naučnici kažu da su visoke površinske temperature vazduha nad Kaspijskim jezerom, koje su ukupno porasle za oko jedan stepen Celzijusa od 1979. godine, rezultirale povećanim isparavanjem. Iako je ukupan nivo vode fluktuirao nekoliko stotina godina, posledice prošlog veka uticale su na isparavanje prouzrokovano toplijim temperaturama, što ima najveći uticaj na vodu.
Naučni tim je svoju studiju započeo slučajno, nakon što je bio uključen u istraživanje da bi pomogao u kalibriranju satelitskih podataka za misiju GRACE (eng. Gravity Recovery and Climate Expert), pokrenutu 2002. godine.
Prilikom usklađivanja podataka misije GRACE sa merenjima na Zemlji, uključujući i čitanja Kaspijskog jezera, primetili su koliko su nivoi vode fluktuirali. Sakupljanjem satelitskih podataka, zajedno sa evidencijama padavina i odlivanja u jezero iz reka, tim je utvrdio da su efekti isparavanja bili veći od bilo kakvih drugih uticaja na nivo vode. Drugim rečima, isparavanje ima više uticaja od priliva vode od kiše ili vode koja dotiče iz rečnih pritoka koje okružuju jezero. Ako se navedeni trend nastavi, neće proći mnogo vremena pre nego što jezero, okruženo Rusijom, Kazahstanom, Iranom, Azerbajdžanom i Turkmenistanom, padne ispod svog istorijsko niskog nivoa. Pad nivoa vode će se, prema predviđanjima, i dalje nastaviti. A taj pad bi mogao da ugrozi i vrste koje tamo žive. Površina jezera iznosi oko 371.000 kvadratnih kilometara. Ono obiluje izdašnim rezervama nafte i gasa i važan je izvor ribe za zemlje koje ga okružuju. I tokom proteklih vekova bilo je poznato da je jezero imalo velike promene u nivou vode, ali u prethodno sprovedenim studijama nije se mogao precizno utvrditi glavni uzrok. Sve do sada.
Kurir.rs/ Radio Sarajevo
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
