Prvi korak je već učinjen i izvršena je inspekcija postoćeće mreže od 65.000 skloništa. U njima ima prostora za 7 miliona ljudi, ali to ostavlja oko 3 miliona stanovnika bez zaštite. Švajcarska može da ima imati manje građana nego Švedska, ali je i dalje izgradila oko četiri puta veći broj nuklearnih skloništa - dovoljno za čitavu populaciju zemlje.
U Švedskoj i na drugim mestima, nuklearna skloništa trebaju takođe zaštititi stanovništvo od drugih opasnosti, poput napada biološkog oružja ili konvencionalnog rata. Često se nalaze u javno dostupnim zgradama, kao što su škole ili trgovački centri, obično se mogu koristiti i kao mesta za skladištenje ili garaže i finansiraju se novcem poreskih obveznika. Nasuprot tome, u Švajcarskoj sve kuće iznad određene veličine moraju obuhvatiti skloništa u podrumu, stavljajući finansijsko opterećenje na same građanima. To pravilo je 2011. ukinulo švajcarski parlament, ali je ponovo uvedeno nekoliko meseci kasnije nakon nuklearne nesreće u Fukušimi u Japanu. Nesreća je vratila uspomene na Černobilj 1986. godine i dovela do obnovljene javne rasprave u Evropi zbog rizika od zračenja. U Nemačkoj - gde su javna skloništa daleko manje česta nego u Švedskoj ili Švajcarskoj - kancelarka Angela Merkel odlučila je da potpuno napustiti nuklearnu energiju, uprkos tome što ju je branila decenijama.
Takve pripreme i zaštitne mere mogu izgledati čudno Amerikancima, gde javna nuklearne skloništa praktično nisu prisutna, iako nedavni izveštaji govore o povećanju potražnje. Švedska je prestala da proširuje mrežu nuklearnih skloništa pre skoro dve decenije, kada su se čini da su pristalice neproliferacije bile na pobedničkoj strani istorije. Zatim su došli iranski nuklearni program, nesreća u Fukušimi, ruske vojne operacije, raketni testovi Severne Koreje - i predsednik Tramp. Nove lokacije u Švedskoj pokazuju da su bar neke od problema povezani sa Rusijom. Jedan od regija u kojima se očekuje da će se izgraditi većina novih skloništa u narednim godinama je ostrvo Gotland, gde je vojna odbrana nedavno proširene deklarisanim ciljem zaustavljanja moguće ruske invazije.
Kurir.rs/Washngton post
Foto: Youtube screnshot
NE PROPUSTITE
