Kada se Kortni Stensrad porodila pre tri godine u jednoj od bolnica u San Antoniju u Teksasu, jedva da je čula šta joj govori neonatolog dr Kašif Ahmad. Ćerkica joj je bila u rukama, pupčana vrpca još nije bila presečena. Zašto nisu presekli vezu između majke i ćerke? Zato što je imala samo 410 grama, a rođena je već u 21. nedelji trudnoće. Sve to joj je dr Ahmad objašnjavao da bi joj do kraja objasnio koliko su ekstremne šanse da će dete uspeti da preživi.
"Slušala sam ga, ali nešto je u meni reklo - ima nade! Nije mi bilo važno to što je imala samo 21 nedelju. Nije me bilo briga", pričala je posle Sensradova. "Dok mi je pričao, odjednom sam ga pitala: 'Hoćete li bar da pokušate?' A on je rekao da hoće. Tri godine kasnije naša mala čudesna beba raste u prelepu devojčicu."
Malo je reći da je reč o čudu. Nakon što su dr Ahmad i kolege iz Metodističke dečje bolnice uspeli da održe novorođenče u životu, i pošto su još ispratili rast deteta kroz prva razdoblja života, u službenom glasniku Američke akademije za pedijatriju objavili su naučni članak, ponosno ističući da je reč o apsolutno najranije rođenom detetu koje je preživelo u svetu. U svetu se svuda smatra velikim uspehom kad se novorođenče spasi posle 23. nedelje, neuporedivo veći i ređi je uspeh posle 22.
Pa još ako dete nastavi da se uredno razvija u najširim okvirima tolerancije... A ovde je bila reč o devojčici koja je na svet došla praktično na pola očekivane trudnoće, koja je na kiseoniku u inkubatoru morala da bude narednih 18 meseci, kada je u terminu porođaja imala samo dva i po kilograma, koja je izbegla svu silu izrazito očekivanih i vrlo ozbiljnih komplikacija s disajnim putevima, neuroloških problema... prognoze za preživljavanje bile su otprilike nula.
Teško je i zamisliti kako je bilo majci dok je čekala da je hitno odvedu na carski rez, koja je pritom na brzinu, amaterski guglala zastrašujuće podatke o (ne)preživljavanju posle 21 nedelje trudnoće. Ono biće od 41 dekagrama koje je tog dana držala u naručju danas ima tri godine, a njen slučaj sada je dostupan na internetu.
"Ako danas postoji neka druga žena koja u dvorani za čekanje pretražuje Gugl, ona sada može pronaći ovu priču i u njoj pronaći iskru nade", kaže Kortni.
Dr Ahmad je, međutim, oprezan. "Jedan pozitivan ishod ne treba primenjivati na širu populaciju. Vrlo je moguće da je bilo puno spasenih beba nakon 21 nedelje, ali kod kojih ishod nije bio pozitivan, te iz tog razloga o njima nismo čuli. O ovome smo napisali izveštaj jer je sve ispalo u redu, ali je moguće da je ovo samo jedinstveni slučaj i da ne smemo da očekujemo sličan ishod kod drugih beba", izričit je doktor.
Prema SZO širom sveta godišnje se prevremeno rodi 15 miliona dece, odnosno pre 37 nedelja gestacije. U SAD-u pre vremena se rodi oko desetina dece i broj je u porastu, što su podaci uopšteno primenjivi na čitav razvijeni svijet, posebno na Zapad. Deo razloga je i u drastično naprednom spasavanju života novorođenčadi, pre svega života majki pri porođaju. Reč je o jednom od onih "nemogućih pitanja" koja uključuju etiku, zdravstvene troškove, nivoa zdravlja i dužine života na što će spaseno dete moći da računa u zavisnosti od oštećenja koja će pretrpeti.
Ćerku Kortni Stensrad, dr Ahmad i kolege iz bolnice otpustili su tek 126 dana posle rođenja, a o svojim iskustvima su detaljno pisali u naučnim radovima, za korist nauke, drugim lekarima, čovečanstvu...
Do porođaja je došlo usled popuštanja posteljice, početka upale placente.
"Kada je majka zamolila da učinimo sve što možemo za njenu ćerku, iako nije imala baš nikakvog razloga da očekuje da će beba preživeti, odlučio sam da svim silama prionem na tu misiju", priznao je suštinski iracionalnu, ne baš naučnu odluku.
Odmah su umotali bebu, čak je i to prejaka reč za tako malo biće, osluškivali i ostali iznenađeni time što su jasno čuli otkucaje srca. Uveli su joj cevčicu za veštačko disanje, uključili kiseonik i... otkucaji srca su počeli da se ubrzavaju. Boja tog žgoljavog malog stvorenja od 410 grama menjala se iz plave u ružičastu, beba je počela da pomera udove i polako i sama da diše. Neverovatno, ta curica je u razdoblju od dve godine dostizala prosečne rezultate na testovima za doba od 20 meseci, što je njena realna starost kad se koriguje onih četiri meseca preranog porođaja. Sa tri godine nije bilo nikakvih cerebralnih ili vizualnih tragova objektivno užasne traume takvog porođaja. Statistika je klinička i neumoljiva, sve govori. Procenat preživele dece rođene između 22 i 24 nedelje sa 33 odsto 2000. godine popeo se na 36 dosto 2011.
Reč je o podacima za SAD, ali kad se govori o zdravo rođenoj deci, onoj koja su posle uspela da dostignu razvoj u širim okvirima proseka, procenat je samo 16 odsto 2000. godine i 20 odsto 2011. godine. Sve ostalo su deca koja, najvećim delom, nisu preživela i manjim delom ona koja su pretrpela ozbiljne i trajne posledice. A do ovog slučaja iz 21 nedelje, do danas nije postojao ni jedan slučaj tako ranog porođaja nakon kojeg je novorođenče uspelo i preživelo i još pritom izraslo u zdravo dete. (Kurir.rs/Express.hr)
(Foto: Wikipedia Commons)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Bebe iz crtaća ili jadan tata!
