Je li Fuat Avni uhvaćen? Godinama je Turska razbijala glavu time ko se krije iza ovog imena. Jer, ko god da je to bio, on ili ona, znao je puno a po svemu sudeći je u svoje pero imao upliv u najuže krugove moći oko državnog poglavara Redžepa Tajipa Erdogana. Više puta je Fuat Avni preko Tvitera korektno najavio racije, hapšenja ili druge odluke državnog vođstva u Ankari.
Preko Avnijevog Tvitera je čak javljano koja policijska jedinica kad i gde stupa u akciju i ko će biti uhapšen – par sati pre nego što se to stvarno i događalo.
Erdogan je preko svake mere bio besan na anonimnog dostavljača. No, sada je izgleda najmanje jedan od onih, koji stoje iza najbolje umrežene Tviter adrese Turske uhapšen – u Albaniji. Sredinom oktobra je policija u albanskom lučkom gradu Duresu saopštila da je na osnovu međunarodne poternice uhapsila jednu familiju, koja je pokušala da sa lažnim pasošima odputuje za Italiju. Turski mediji verni vladi su brzo objavili da je otac porodice muškarac Muhamed Ajdogmus, koji je tražen zbog povezanosti sa "terorističkom organizacijom" islamskog propovednika Fetulaha Gulena, a i jedan od autora Avnijevog Tviter naloga.
Sada Albanija mora da donese odluku o izručenju – čima upada u vrlo neugodnu situaciju. Jer, sa jedne strane navodni Gulenista nema skoro nikakve šanse da pred turskim pravosuđem dobije fer proces. Albanija je krajem devedestih godina prošlog veka ratifikovala Evropski sporazum o izručenju iz 1957, koji isključuje mogućnost izručenja ako postoje „ozbiljni razlozi“ da osumnjičenom preti rasni, religiozni, nacionalni ili politički progon.
Advokati navodnih Gulenista u državama Balkana nabrajaju još gomilu drugih međunarodnih ugovora i odrednica, koje izručenjima stoje na putu.
Ipak, koliko god da je pravna strana priče jasna, toliko je politički teren vreo. Čak i Nemačka ima dosta problema sa Turskom, obzirom da ne izručuje Ankari teroriste. Male, privredno slabe države Balkana, u neposrednoj blizini Turske, mogu jasnije da osete bes Ankare – a Erdogan nije ostavio ni najmanju sumnju da će se neposlušne države suočiti sa posledicama.
Od pokušaja puča u Turskoj, u junu 2016, Turska je pojačala pritisak. Nekoliko dana posle pokušaja puča, turska novinska agencija Anadolija objavila je jednu podužu listu preduzeća i obrazovnih ustanova Gulenovog pokreta na Balkanu. Tu se može pročitati da je ova grupacija, koja po mnogo čemu podseća na sektu, u jugoistočnoj Evropi od devedesetih godina prošlog veka izgradila mrežu od preko 40 škola i univerziteta i to pre svega u Bosni (15 obrazovnih institucija), Albaniji (12) i Makedoniji (7).
U Albaniji organizacija Feto po ovoj listi ima vlast nad osnovnom školom "Turgut-Ozal" u Duresu, kao i nad dva privatna univerziteta u Tirani. Pokret je preuzeo kontrolu nad pet od sedam medresa -islamskih fakulteta- Albanije. Kod roditelja i ambicioznih učenika škole Gulenovog pokreta, u kojima se sem engleskog uči i turski, nisu bile popularne isključivo zbog visokih nastavnih standarda. One su privlačile i one učenike koji su se nadali karijeri u rastućoj Turskoj
U Bosni, sistem Gulenovih obdaništa, osnovnih škola i gimnazija 2008 krunisan je otvaranjem privatnog Univerziteta Burč.
"Feto nije samo pretnja za Tursku nego i za oko 160 zemalja u kojima je aktivan“, upozorio je turski ambasador u Sarajevu već u martu i dodao da je Turska bosanskim službama predala listu opasnih obrazovnih instituta u Bosni. Na samom vrhu je pomenuti Univerzitet, čiji je prošireni deo 2010. otvorio lično Abdulah Gul, tadašnji predsednik Turske. Sedam godina kasnije, turski ambasador je rekao da nijedna diploma ili svedočanstvo iz obrazovnih institucija Feto neće biti priznata u Turskoj.
Ni u Bosni do sada nije došlo do zatvaranja, jer su se škole, kao i u Albaniji ili drugde na Balkanu, držale svih pravnih propisa. Ko god da bi da svoju budućnost gradi iu Turskoj, ne bi trebalo da s školuje Gulenovim ustanovama.
Izgleda da su to tako shvatili pojedini studenti u Makedoniji, koji su pred gimnazijom "Jahja Kemal“ javno pocepali svoja svedočanstva. Pre toga je Turska najavila da zbog jake uloge Gulenovog pokreta u obrazovnom sistemu Makedonije više neće priznavati tamošnje diplome.
Bakir Izetbegović, se takođe pitao: "Zašto je Feto prisutan u BIH, zašto je investirao vreme i novac u ovoj zemlji?“
No, Izetbegovićeva upozorenja nisu doprinela da se zatvore pomenute škole. To je u međuvremenu postalo još teže, jer su škole u Bosni, koje se pripisuju Gulenovom pokretu, prodate jednom američkom preduzimaču "US Global Invest". Ova firma, makar po sopstvenim rečima, nema ništa sa Gulenovim pokretom.
Na Kosovu je pre neki dan na turski zahtev uhapšen jedan Turčin, koji je radio u Gulenovoj školi u Prizrenu. Ugur Toskoj je, kako kaže Ankara, skupljao pare za Gulenov pokret. Njegov advokat upozorava da će toskoj doživeti nehumane uslove ako ga isporuče Turskoj.
"Mi u Ankari vidimo strateškog partnera i cenimo duboke veze između Turske i Kosova, ali u svim osetljivim spoljnopolitičkim stvarima Kosovo sledi kurs koordiniran sa Briselom i Vašingtonom“, rekao je jedan zvaničnik Kosova za Frankfuret alemajne cajtung. Što bi trebalo da znači: nema izručivanja.
Isto tako je odlučilo i grčko pravosuđe u slučaju više turskih oficira, koji su neposredno posle pokušaja puča helikopterom prebegli u Grčku.
No, ima i drugačijih primera. Vlada Bugarske je, brutalno kršeći sopstvene zakone i međunarodne obaveze, više puta izručivala „teroriste“ Erdoganovom pravosuđu. Abdulah Bujuk, jedan turski biznismen, predat je 2016. godine predat turskim organima, atada je Bugarska ignorisala i njegov zahtev za politički azil i odluku sopstvenog suda da on ne sme biti isporučen Turskoj.
Krasimir Kanev, bugarski borac za ljudska prava, govori o „ilegalnim deportacijama“. Bugarska u Tursku vratila sedam izbeglih Turaka, gde su ih odmah pritvorili. Pre turskim izveštajima, radilo se o dva otpuštena šefa policije, jednom univerzitetskom docentu, jednom novinaru, jednom nastavniku i jednom sitnom kriminalcu.
Za Albaniju je, u međuvremenu, problem u slučaju Avni u bukvalnom smislu reči isčezao: albanski mediji su nedavno objavili da je Avni "prosto nestao".
Kurir.rs/FAZ (Michael Martens) Prevod: Mirko Vuletić Foto: EPA/Ap
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KAKO SMO PREVARILI NATO... Genijalna ideja naše vojske spasila avione i osramotila Alijansu
