Ali onda se desilo nešto što nisu očekivali. Dogodio se sovjetski tenkovski desant sibirskih trupa uz podrsku T-34, nedaleko od Moskve, decembra 1941. godine.
Prethodno, kod grada Vjazme sprovedena je odbrambena operacija koju su sprovele Sovjetske trupe protiv nemačkih invazionih snaga koje su vršile nezadrživ juriš na Moskvu. Odbrambena operacija je trejala od 2. oktobra 1941. godine do 13. oktobra 1941. godine.
Sastav snaga bio je: Zapadnim frontom zapovedao je Ivan Konjev, a rezervnim snagama zapovedao je maršal Sejmon Buđoni.
Cilj odbrambene operacije je bio da se spreči prodor neprijateljskih snaga, naročito Grupe armija Centar sa komandantom feldmaršalom Fedorom fon Bokom. Time je trebalo da se nemački napad uspori i da se sakupe rezerve.
Grupa armija Centar imala je veliku superiornost u ljudstvu, tehnici i naoružanju a takođe je držala i pravac napada. Imala je veliki broj tenkova koji su činili pesnicu nemačkog udara.
Sovjetske jedinice nisu imale dovoljno artiljerije, protiv-tenkovsko i protiv-avionsko naoružanje. Odbrana je bila slabo organizovana a nemačke snage su to pokušale da iskoriste. Pokušale su da oslabe Sovjetsku odbranu.
Međutim Crvena armija se konsolidovala i Zapadni front i rezervne jedinice uspele su da se povežu u jedinstvenu celinu Zapadnog fronta na čelu sa Georgijom Kostantinovičem Žukovom kao vrhovnim zapovednikom.
Nemačke snage su Sovjete pokušale da okruže sa 28. divizija. Napad je trebalo da traje do sredine oktobra. Međutim zadati ciljevi nisu izvršeni i Sovjeti vrše žestok kontranapad na nemačke snage koji je bio poguban za njih.
Međutim neke okružene nemačke jedinice vodiće ogorčene borbe sa sovjetskim snagama ali to će imati kratkotrajan uspeh. To je samo navelo Sovjete da pojačaju odbrambenu liniju i da još više pritisnu i odbace napadače.
Ideja nemačke komande bila je da Deveta armija razbije Sovjetsku odbranu kod grada Vjazme. Pomoć im je pružala Četvrta tenkovska armija. Trebalo je napadnom grupom iz pravca jugozapada da okruže i unište neprijateljske snage.
Pancer grupa imala je zadatak da spreči neprijateljske trupe da pređu reku Dnjepar i njihovo raspoređivanje u odbrani Moskve.
Napad je počeo 2. oktobra 1941. godine. Delovi 56 korpusa Pancer divizije napali su Sovjetsku odbranu u šumovitim oblastima reke Vope između naselja Novoselok i Holm.
Na jugu od naselja Holm su vođene ogorčene borbe a Sovjeti su poslali jednu tenkovsku brigadu. 4. oktobra Nemci su poslali 6. i 7. Pancer diviziju putem Irtsevo - Vjazma s leđa kada su se Sovjetske trupe povlačile sa istočne obale reke Dnjepra.
5. decembra, 1941. Žukov je lansirao masivni sovjetski kontra napad protiv nemačke vojske. Ofanziva se razvila na svim sektorima u rejonu Moskve 6. decembra.
Tokom jeseni, Žukov je prebacivao sveže i dobro opremljene sovjetske snage iz Sibira i sa Ruskog dalekog istoka u Moskvu, ali ih je držao u pozadini, dok nije određen datum kontra-ofanzive.
Važan momenat u dovođenju pojačanja sa dalekog istoka je bila činjenica da su Sovjeti obaveštajnim kanalima došli do informacije da Japan ne planira invaziju na Sovjetski Savez.
Čuveni ruski špijun, Rihard Zorge do ove informacije je došao kada je video da nove uniforme japanske vojske imaju kratke pantalone (i da stoga definitivno neće napasti Sibir).
Sada je neprijatelj bio suviše blizu Moskvi da bi se ignorisao, i Žukov je poslao pojačanja na nemačke linije, zajedno sa novim tenkovima T-34, i raketnim bacačima kaćušama.
Nove sovjetske trupe su bile pripremljene za zimsko ratovanje, a uključivale su i nekoliko ski bataljona. Iscrpljeni i promrzli Nemci razbijeni su i odbačeni na 100 do 259 kilometara od Moskve zaključno sa današnjim danom pre 76 godina, 7. januarom 1942. Sovjeti su konsolidovali svoje položaje u aprilu 1942, definitivno odbivši nemačku pretnju od Moskve.
Pobeda u Moskovskoj bici je bila važan podsticaj sovjetskom moralu, jer je nemačka vojska u njoj izgubila auru nepobedivosti. Ne uspevši da poraze Sovjetski Savez u brzom udaru, Nemci su morali da se pripreme za dugu i krvavu borbu. Blickrig se nije dogodio.
Prema raznim pouzdanim zapadnim i istočnim izvorima, oko 700.000 vojnika Crvene armije je poginulo, bilo ranjeno ili nestalo za vreme defanzivne faze i kontra-ofanzive, a oko 250.000 vojnika sila Osovine je ili poginulo, bilo ranjeno ili nestalo tokom cele bitke.
Zbog heroizma branilaca grada, Moskvi je dodeljena titula Grada heroja 1965, na dvadesetogodišnjicu sovjetske pobede nad nacističkom Nemačkom, 1945.
Zbog Staljinovog nestrpljenja i uz veliko Žukovljevo protivljenje, Sovjeti su vrlo brzo krenuli u nove kontraofanzive, ali su doživeli niz poraza (poput recimo Druge bitke za Harkov i propasti 2. udarne armije generala Andreja Vlasova koja je pokušala da razbije opsadu Lenjingrada; Vlasov je zarobljen i postao je saradnik okupatora).
Istovremeno i iz istog razloga otvorena je Rževska bitka (koju će oni koji su u njoj učestvovali zvati “Rževska kasapnica”) koja će potrajati narednih godinu dana a u kojoj su Nemci branili džep oko grada Rževa na oko 200 kilometara od Moskve.
Tako je Bitka za Moskvu postala presudna za tok i ishod Drugog svetskog rata, ali ne i prekretnica; prekretnica će postati Staljingradska bitka godinu dana kasnije.
Međutim, ova o kojoj je danas bilo reči prvi je poraz Vermahta i prva sovjetska pobeda bez koje ne bi bila moguća nijedna druga.
Bio je to kraj Operacije Barbarosa i nade nemačke vrhuške da će do pobede doći brzo. Najveće strahovanje Berlina, da će ponovo voditi rat na dva fronta, počelo je da se ostvaruje.
Pravi uzrok nacističkog poraza, međutim, treba tražiti nešto ranije. Hitler je, kažu zbog Napoleonovog iskustva vek i po ranije, osvajanje Moskve postavio kao sekundaran cilj; smatrao je da je glavno osvojiti žitnicu i industrijsko srce Sovjetskog Saveza, Ukrajinu, nakon čega će neprijatelj biti onesposobljen da se dalje uspešno bori.
Glavnokomandujućem Kopnene vojske Vermahta Valteru fon Brauhiču, koji je tražio da se Sovjetima "puca u glavu" i da Moskva bude prioritet, Hitler je kazao da samo "okoštalim mozgovima tako nešto može da padne na pamet". Zbog toga je naložio da se oklopne divizije, odnosno pancer-divizije, preusmere ka severu i jugu, odnosno Lenjingradu i Kijevu.
Ovo nije bilo potpuno nelogično pošto osvajanje prestonice zaista zvuči pomalo staromodno kao osnovni cilj; uostalom, ova taktika je na kraju koštala Crvenu armiju dodatnih 660.000 vojnika koji su ili poginuli ili izbačeni iz stroja ili pali u zarobljeništvo, a i Ukrajina je pala u nemačke šake.
Međutim, to što je nešto staromodno ne znači i da nije ispravno: Hitler nije ozbiljno uzeo u obzir psihološki efekat koji bi pad Moskve imao po branitelje. Ako mu je to posle i palo na pamet, bilo je dockan.
Kurir.rs
Foto: Wikipedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) Sila 25.epizoda: Opak na kopnu, još opasniji na vodi: PT-76 ploveći tenk Crvene armije
NE PROPUSTITE
