Žene u sovjetskoj vojsci (i ranije ruskoj) su imale svoje mesto. Katastrofalni poraz početkom Prvog svetskog rata otvorio je prostor za žene vojnike. Deo njih je završio i u avijaciji. Ipak, kasnije u međuratnom periodu , žene su ponovo potiskivane u drugi plan. Marija Raskova je po prvi put videla avion kada je sleteo pored njenog sela i od tada želela da leti.
Nije bilo problema sa prijemom u školu, ali jeste sa roditeljima kojima nije ni saopštila šta radi. Zajedno sa Polinom Osipenkom, Valentinom Grizodubovom i Marina Raskova je počela da niže rekorde u letenju.
Raskova je usred rata počela da prima pisma Ruskinja iz cele zemlje koje su bile zainteresovane za borbu u prvim redovima. Za mnoge je to tada bilo nezamislivo jer je ženama bilo zabranjeno učestvovanje u borbama, pa su u vojsci mogle da imaju samo pomoćne uloge.
Marina Raskova bila je navigator. Videvši koliko su te žene bile motivisane, Raskova je počela da lobira za njih, a u tome je bila vrlo uspešna. Ruskinje je nakon toga bilo moguće regrutovati u vojsku, a Raskova se izborila i za osnivanje jedinica u kojima su na svim pozicijama bile isključivo žene.
U istoriji se Raskova danas, međutim, najviše pamti po osnivanju tri ženske vazdušne flote koje će već za vreme rata ući u legendu.
Marina je počela da leti u jedinici noćnih bombardera koji su imali zastarele dvokrilce Polikarpov Po-2.
Obuka avijatičarki starih između 17 i 26 godina počela je u gradiću Engelsu 1942. godine. Već nekoliko meseci kasnije 588. puk počeo je s akcijom. S obzirom na to da su pilotirale avionima koji su bili vrlo lagani, ali i spori i ranjivi, ženske flote mogle su da lete samo noću. Danju bi bile tek topovsko meso na kojem bi nacisti vežbali gađanje.
U originalu zamišljeni za zaprašivanje polja, oni su mogli da nose po 6 bombi. Njih je bilo teško pogoditi iz dva razolga - leteli su nisko pa ih je billo teško primetiti i drugo nemački lovci su imali minimalnu brzinu isto kao Polikarp maksimalnu, pa ih je bilo teško nišaniti.
Leteli su u grupama po tri gde su prva dva bili mamac a treći je izvršavao zadatke.Nemci su ih zvali noćne veštice jer je po preletanju ostajao zvuk sličan letećoj metli.
Među njima su čak kružile glasine da Sovjeti opakim Ruskinjama daju tablete zbog kojih noću vide poput mačaka.
One su, međutim, novi nadimak prihvatile i s ponosom ga nosile decenijama nakon rata. Iako su bile vrlo efikasne, potcenjivali su ih i sami Rusi kojima nije odgovarala zamisao da žene ne samo da mogu da ratuju, već u tome mogu da budu veoma uspešne. One su zato iz prkosa avione oslikale cvećem i u borbu išle s karminom na usnama.
Veštice noći do kraja rata izvršile su oko trideset hiljada bombardovanja i na naciste bacile više od 20 hiljada tona eksploziva. Kraj rata dočekale su 23 "veštice" koje su odlikovane najvišim vojnim odličjima.
Kurir.rs/24 sata.hr/WHO
Foto: Vikipedija
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KAKO SMO PREVARILI NATO... Genijalna ideja naše vojske spasila avione i osramotila Alijansu
