icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

(VIDEO) STRATFOR: Pukle sankcije protiv Rusije
Foto: Profimedia

otvoreno

(VIDEO) STRATFOR: Pukle sankcije protiv Rusije

Planeta

Ruska vlada pokušava da osigura što veću nezavisnost ekonomiji zemlje i cilj joj je da smanji zavisnost privrede od uvoza hrane i industrijskih proizvoda, piše u nedavnom izveštaju koji je objavio američki obaveštajni i analitički centar Stratfor.

Prema rečima stručnjaka ove agencije, uprkos brojnim teškoćama, Moskva je uspela da napravi naprdak u ovom području, ali su kratkoročno ove pobede morali da plate ruski potrošači.

 

Prema naredbi Kremlja, Rusija mora da smanji zavisnost od prihoda od prodaje nafte i sprovede politiku zamene uvoza. Vlada već duže vreme pokušava da sprovede reforme ekonomskog sistema zemlje, tražeći zamenu za strane prehrambene proizvode i da krene u proizvodnju robe široke potrošnje, piše Stratfor.

 

Američki analitičari veruju “kako će se, sve dok ova politika daje mešovite rezultate, proces nastaviti, a posledice će biti da će ruska privreda biti puno nezavisnija nego je bilo u poslednjih nekoliko decenija, barem u nekim aspektima”.

Prema autorima, iako je Rusija bogata prirodnim resursima, dobijati prihode njihovim vađenjem nije bilo lako, a razlog je bila logistika. Osim toga, stanovništvo zemlje je koncentrisano uglavnom u evropskom delu zemlje, a srednji i istočni deo je slabo naseljen, iako pokriva ukupno oko 65 odsto Rusije.

 

 

Ruske reke uglavnom teku prema severu ili jugu, stoga su nisu pogodne za prevoz robe u celoj zemlji. Rusija ne može u potpunosti da koristi svoju poznatu crnicu, zemlju koja se nalazi u južnom delu uz Ukrajinu, na granici Mongolije i Kazahstana. 

 

Izveštaj se potom vraća u istoriju, podsećajući kako su se svi ruski vladari vekovima “pokušali da se nosi sa geografskim karakteristikama zemlje”.

 

Sovjetsko rukovodstvo je to pokušalo da reši prinudnim preseljenjam građana i stvaranjem manjih gradova sa 100.000 do 300.000 stanovnika.

SSSR-u je okretanje izvozu sirovina, gde je prihod korišten za uvoz gotovih proizvoda na kraju i došao glave.  Ruska Federacija je pokušala da se okrene tržišnoj ekonomiji ali je zavosnos od izvoza energenata ostala. 

 

Situacija je konačno promenila 2009. godine, kada je ruska vlada usvojila je “Strategiju nacionalne sigurnosti Ruske Federacije do 2020. godine”, kojoj je glavni cilj da se provreda oslobodi zavisnosti od nafte.

 

Autori izveštaj navode kako je još 2009. odlučeno da do 2020. Rusija mora dostignuti nivo sigurnosti hrane. Naime, do 2020. Rusija mora sama da proizvede 95 odsto potrebnih žitarica, 95 odsto krumpira, 90 odsto mleka i mlečnih proizvoda, 85 odsto mesa i 80 odsto šećera, biljnih ulja i ribljih proizvoda.

 

“U normalnim uslovima, čak i kako bi se postigli neki od tih pokazatelja, za Rusiju bi bilo previše, ali nedavni događaji su pomogli zemlji da premašili plan u gotovo svim stavkama, čak i pre roka”, priznaju analitičari Stratfora.

“Rusiji idu na ruku pad cena nafte i rublje, ali sankcije koje je Zapad nametnuo Moskvi nakon aneksije Krima. Ova slučajnost je na kraju dovela do toga da se ruska ekonomija dramatično promenila i uspostavljena je ravnoteža. Kada su 2015. godine, zbog oslabljene valute i nestašica uvezene robe široke potrošnje, cene hrane u zemlji porasle, odmah je povećana potražnja za domaćim namirnicama. S druge strane, oslabljena rublja je podstakla potražnju za ruskim poljoprivrednim proizvodima, a žitarice su postale tražene širom međunarodnog tržišta”, navodi se u izvješću.

 

“Krajnji rezultat je bio poljoprivredni preporod Rusije, samo šest godina nakon utvrđivanja ciljeva o sigurnosti hrane. Moskva je uspela da ostvari rezultat u sedam od osam pokazatelja, a malo zaostaje u sektoru mlečnih proizvoda. Do 2017. je Rusija po količini postala najveći izvoznik pšenice u svetu, a danas se na crnomorskom području zemlje proizvodi 23 odsto svetske proizvodnje”, piše Stratfor.

Ipak, pokušaji jačanja nezavisnosti u industrijskoj proizvodnji nisu bili tako uspešni. Uprkos pomoći slabe rublje, uspeh nije postignut u automobilskoj industriji, gde je prosečano učešće uvoza u 2015. godini palo za 22,5 odsto, ali je pala i tražnja za domaćim automobilima.

 

Udeo uvoza u metalurgiji je takođe smanjen, ali američki analitičari to pripisuju pogoršanju odnosa sa Ukrajinom, iako je crna metalurgija najrazvijenija u Donbasu, a većina postrojenja je na području pod kontrolom Donjecke i Luganske Narodne Republike.

 

Kako tvrde američki analitičari, Kremlj veruje da slaba rublja ne samo da će pomoći u spašavanju novostečene moći u poljoprivredi, nego će vremenom pomoći i ruskoj industriji, što je verovatno istina.

 

 

Naravno, Stratfor tvrdi kako će ovu strategiju platiti ruski potrošači. Američki analitičari navode kako je pad kupovne moći Ruse prisilio da odustanu od stranih visokokvalitetnih proizvoda, uključujući i mlečne proizvode, meso i voće.

 

"Naravno, pojačana ekonomska nezavisnost Rusije omogućiće joj veću slobodu u međunarodnim poslovima, jer će moći da preduzima veće rizike bez obraćanja pažnje na kazne i sankcije u obliku embarga u smabdevanju  hranom”, sigurni su autori izvešaja, koji dodaju kako će povećana ekonomska nezavisnost Rusiju kratkoročno učiniti siromašnijom, ali geopolitički puno nezavisnijom”.

 

Kurir.rs/Logično.com

Foto: Profimedia

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.