Navaho jezik je veoma složen, čak i za one koji su ga učili ceo život. Reči, u zavisnosti od načina na koji se izgovaraju, mogu da imaju i do četiri različita značenja, a vreme glagola je gotovo nemoguće odrediti. Sve do kasnog 20. veka jezik nije imao ni svoj alfabet i nigde nije postojao u pisanoj formi.
Za svakoga ko nije bio deo te zajednice bio je potpuno nerazumljiv. Baš zbog toga je taj jezik postao pravi kandidat za ratničke šifre.
Tokom 1942. godine saveznici su gubili rat, Francuska je bila okupirana, a Englezi su se trudili da ostanu u igri. Komunikacija između saveznika je bila veoma teška, jer su Japanci postajali sve bolji u razumevanju engleskog jezika i tumačenju šifrovanih poruka između saveznika.
Činilo se da svaki vid komunikacije saveznika ima mana. Međutim, Filip Džonston je mislio drugačije. Džonston je bio inženjer iz Los Anđelesa, koji je čitao o tome da Amerikanci imaju problem da pronađu šifrovani jezik koji će biti nemoguć neprijatelju da ga shvati.
Pošto je odrastao blizu rezervata u kojem su živeli Navaho Indijanci, pa je i poznavao njihov jezik, odmah je znao šta je potrebno američkoj vladi.
Posetio je kamp američkih marinaca Eliot u San Dijegu, gde se sastao sa poručnikom Džejmsom Džounsom i ubedio ga da je šifrovani jezik koji mu nudi jnajbolji i da neprijatelj neće moći da ga shvati. On mu je rekao da će testirati navaho jezik i Džonston se vratio u Los Anđeles kako bi pronašao one koji ga još govore. Uspeo je da nađe jednog koji je govorio navaho jezik i engleski i sa njim se vratio u kamp Eliot.
Kada su uvideli da da će im navaho jezik pomoći u prenosu šifrovanih poruka, američka vlada je angažovala 30 Navaho indijanaca da im pomognu u tom poslu. Regrutovani su mladi Navaho Indijanci koji nikada nisu napustili rezervat. Neki od njih nikada nisu videli ni autobus ni avion, niti se vozili njima. Takođe nisu bili ni upoznati sa stilom života u vojsci. Disciplina marinaca je bila nešto što nikada nisu videli, i za sve to im je trebalo poprilično vremena da se naviknu.
Prvi zadatak im je bio da smisle prostu i lako pamtljivu šifru na Navaho jeziku koju neprijatelj neće moći da protumači.
Do avgusta 1942. Navaho Indijanci su bili spremni i poslati su na Gvadalkanal da se bore pod vođstvom majora generala Aleksandra Vandergrifta. General major ubrzo je bio impresioniran njihovim umećem i zatražio je još 83 Navaho Indijanaca koji će prenositi šifrovane poruke.
Do sledeće godine, njihov broj se popeo na 200. Najsjajniji trenutak su imali tokom borbe za Ivo Džimu kada su preneli čak 800 šifrovanih poruka bez ijedne greške.
"Da nije bilo Navaho Indijanaca, mi nikada ne bismo zauzeli Ivo Džimu", rekao je major Hauard Konor.
Navaho Indijanci su stvarali šifrovane poruke tokom celog rata, a do njegovog završetka u američkoj vojsci bilo je angažovano njih 421.
Još uvek njihov šifrovan jezik važi za jedini jezik koji ne može da se rastumači.
Kurir.rs/Večernji.hr
Foto: Wikipedia
NE PROPUSTITE
