Uprkos tome, bolesti, određene vrste ćelija i medicinski postupci i danas nose nazive po nacističkim lekarima.
Lina Štinkel proučavala je takozvane eponime i želi da pokrene raspravu o njihovom preimenovanju. Trenutno piše disertaciju o toj temi na Institutu za istoriju, etiku i filozofiju medicine Medicinskog fakulteta u Hanoveru.
"Lekari poput Karla Klauberga, koji je prisilno stelirisao stotine logorašica u Aušvicu, ne zaslužuju takvo poštovanje", kaže Lina Štinkel za austrijski “Standard”. Po nemačkog ginekologu nazvan je "Klaubergov test" za proveru biološke aktivnosti progesterona.
Klauberg je bio član Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (NSDAP) i zapovednik tzv. SS-grupa, a u koncentracionom logoru Aušvic rukovodio je eksperimentima u kojima se sterilizacija izvodila hemijskim sredstvima, koja su izazivala zapaljenje jajovoda i srastanje jajnika. Neke Jevrejke su umrle tokom tih eksperimenata, a druge su završile u gasnoj komori, ili su umrle u radnim logorima.
"Pernkopfov atlas ljudske anatomije", za koji su kao model poslužile žrtve nacizma, i danas se koristi. Lina Štinkel smatra da bi trebalo da sadrži barem napomenu u kojoj bi bio objašnjen istorijat njegovog nastanka.
Eduard Pernkopf je u doba nacizma bio rektor Univerziteta u Beču, a tamošnjem Institutu za anatomiju tokom Drugog svetskog rata za potrebe istraživanja stavljeno je na raspolaganje najmanje 1.377 tela ubijenih ljudi.
Julijus Halerforden proučavao je mozak mentalno zaostale dece, koja su stradala u okviru tzv. akcije T4, sistematskog ubijanja mentalno i fizički hendikepiranih ljudi. On ne samo da je prisustvovao seciranjima glava i mozgova, već je i lično učestvovao u tome.
"Sindrom Halerforden-Špac", neurodegenerativno oboljenje koje može da izazove parkinsonizam, distoniju, demenciju i smrt, dobio je ime po njemu.
Oboljenje zglobova "Rajterov sindrom" dobilo je ime po nemačkom bakteriologu Hansu Rajteru, koji je bio član NSDAP-a i kao predsednik Instituta za zdravlje Nemačkog Rajha odobravao eksperimente na ljudima. Logoraši u Buhenvaldu su, uz njegovu saglasnost, namerno inficirani pegavim tifusom. Polovina njih je vakcinisana, a druga je služila kao kontrolna grupa. U tom eksperimentu umrlo je 250 ljudi.
Inicijativa za promenu naziva 15 bolesti, koje su dobile ime po nacističkim lekarima, stigla je iz Italije 2015. Čezare Efrati, lekar Izraelitske bolnice u Rimu, organizovao je simpozijum kome je prisustvovalo više stotina lekara, sociologa i filozofa nauke. Uprkos tome, njihov poziv nije urodio plodom. Iz birokratskih razloga, jer za svaku promenu imena treba podneti zahtev nadležnom udruženju specijalista, a tek nakon toga može da uslediti rasprava na međunarodnom nivou, objašnjava Štinkelova.
Jedino je eponim Klara-ćelije preimenovan odlukom Međunarodnog udruženja pulmologa 2012. Psihijatar Maks Klara učestvovao je u ubistvima putem eutanazije. On je takođe bio član NSDAP-a i za eksperimente je koristio sveže ćelije iz secirenog tkiva ubijenih.
Kurir.rs/Der Standard
Foto: Vikipedija
NE PROPUSTITE
