Krit, Kosta Rika, sela na severu Japana i druga mesta svoju dugovečnost duguju, kako su do sada tvrdili naučnici, genetici, kao i zdravoj i uravnoteženoj prehrani.
Jedna od takvih oaza je i seoce Tiana u centralnoj Sardiniji, jedno od desetak malih mesta na italijanskom ostrvu gde se živi duže i zdravije. Iz Tiane je i Antonio Tode, prvi čovek na svetu koji je doživeo 110 godina, a broj stogodišnjaka je tri puta veći nego u ostatku Italije, s tim da je ovo možda jedini region na svetu gde muškarci žive jednako dugo kao i žene. Na jednog stogodišnjaka u proseku inače dođu četiri stogodišnjakinje.
Ali ispostavlja se kako genetika objašnjava samo 20 do 25 odsto 'slučajeva' stogodišnjaka na ostrvu. Intervjui sa starijim osobama i nova istraživanja pokazuju da jako puno zavisi i od socioloških i psiholoških faktora, što se ranije nije uzimalo u obzir.
"Porodica, socijalizacija, druženje i osećaj pripadanja igraju veliku ulogu u kvalitetu života, koja je osnova dugovečnosti. Oni su u centru pažnje, imaju svoje uloge i znaju da su nekome potrebni, a na to naravno dobro dođe genetika, mediteranska hrana i vera", kaže pisac Luiđi Korda koji je proveo dve godine skupljajući građu za svoju knjigu i intervjuišući stanovnike starije od 100 godina.
Primetio je kako su svi začuđujuće zdravi, skoro da ne uzimaju lekove, i dalje se bave aktivnostima kojima su se ceo život tradicionalno bavili. Rita Tomainu, rođena 1907. godine rekla je kako baš nikada ne gleda televiziju. Salvatore Spano, rođen 1907., svaki se dan i dalje vozi na svom biciklu. Maria Sata, 1907. godina, svaki dan jede krompir i testeninu. Mikele Falči, rođen 1908., najviše voli da pleše. Filomena Sereli, rođena 1907., svaki dan pije kozje mleko. A Đovani Lai, rođen 1906. godine, pohvalio se kako svaki dan pojede lazanje i obvezno popije čašu vina.
"Na jugu, posebno u tom regionu stari ljudi su i dalje centar društva. Za razliku od severnih Italijana oni gotovo nikada svoje majke i očeve ne stavljaju u domove za starije, niti ih ignorišu. Mreža podrške je porodica, unuci i komšije, a onda se još druži, karta, brine o životinjama i zajedno živi", objašnjava psiholog Marija Kjara Fastame koja napominje i kako je važno znati da je populacija Sardinije, zahvaljujući vekovima izolacije, genetski vrlo različita od velikog ostatka Evropljana, što objašnjava niz endemskih bolesti i boljki.
"Starija populacija je ovde britkog uma, jer od njih nisu napravljeni 'problemi' i 'slučajevi', već se računa sa njima. Kad se stalno bavite nečime, onda vam um oštar", kaže Fastame i naglašava kako i dalje postoje sredine gde su građani blisko povezani sa svojim porodicama pa nema ovoliko zdravih stogodišnjaka.
Kaže da su Italijani u ovih nekoliko sela na Sardiniji specifični po tome što se mnogo više druže, oni i svoje slobodno vreme provode zajedno. "Nisu bogati, ne putuju, jedu relativno jednoličnu mediteransku hranu, ponekada ostanu bez struje, ali ovdje gotovo niko ne pati od depresije. Njihova životna uključenost u tkivo njihovog društva objašnjava te neverovatne rezultate", kaže Korda.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Vikipedija
NE PROPUSTITE
