Međutim, Ibrahim Sumahoro je vrlo iskren - četiri godine koje je proveo u putu od Obale Slonovače do Francuske smatra "izgubljenim godinama".
"Ne bih to ponovio ni za šta na svetu", kaže 20-godišnji Sumhoro jedva zaustavljajući emocije.
Kada je prošao pakao u Libiji i izgubio najboljeg prijatelja u Sredozemlju, Sumahoro je napokon završio u Brijankonu, gradu visoko u francuskim Alpima.
U farmerkama i s duksericom, Sumahoro izgleda kao i svaki drugi mladić, ali već se nagledao užasa za ceo život.
"Ne znam ni sam koliko sam puta bio blizu smrti. Iskreno, izgubio sam četiri godine života", kaže.
Sumahoro je jedan od stotinu mladih Afrikanaca koji su se iz Italije prevlačili preko Alpa u Francusku, koristeći se jednom od manje poznatih migrantskih ruta.
Rođen u siromašnoj porodici u udaljenom selu u Obali Slonovače odrastao je s ujakom u ekonomskoj prestonici zemlje Abidžanu.
Ujak je, međutim, poginuo u nasilju posle spornih izbora 2011. i Ibrahim je s 13 godina ostao prepušten sam sebi. Završio je u uličnoj bandi.
"Imao sam prijatelja koji mi je bio kao stariji brat i shvatili smo da to nije život", kaže Ibrahim. Zato su spakovali stvari i otisnuli se u avanturu kada je Sumahoro bio 15-godišnjak.
Prvo su stigli u susednu Burkinu Faso, ali i tamo je uskoro izbila politička kriza i prateće nasilje. Zato su dvojica mladića krenula dalje, prvo u Niger, jednu od najsiromašnijih zemalja sveta, a zatim u Libiju, gde su čuli da ima posla na obnovi zemlje posle smrti Moamera Gadafija. Nisu mogli ni da naslute kakve ih grozote tamo čekaju.
Završili su u pustinjskom gradu Sabi, gde su afričke migrante držali kao roblje i prisiljavali ih na rad. Nekako su uspeli da pobegnu i krenuli su za Tripoli. Tamo je Sumahoro radio kao nadničar, ali su ga poslodavci često zlostavljali i uperili mu pištolj u glavu kada se drznuo da zatraži povišicu.
2016. godine proveo je nekoliko nedelja u libijskom zatvoru ni kriv ni dužan. Svakog dana je bio izložen neljudskim poniženjima, spavao je u prljavštini i hranio se mrvicama hleba.
"Bilo nas je više od stotinu u tamnici, a čuvar bi nam bacio 70 komadića hleba. Ljudi su se tukli za okrajke, a oni su nas snimali. Bilo im je to zabavno", priseća se.
Sa druge strane, krijumčari ljudima su im nudili "lako" putovanje u Evropu.
"Govorili su nam da smo za pola sata u Italiji. Vaši prijatelji su već tamo, pa zašto i vi ne biste pokušali?", prepričava mladić.
U onakvim uslovima lako je poverovati u to i odlučiti se za put u Evropu.
Krajem 2016. Sumahoro i njegov prijatelj krenuli su za Italiju u dva prekrcana gumena čamca.
Prijatelj mu se utopio kada se njegov gumenjak probušio i potonuo. Potreseni Somahoro morao je dalje da nastavi sam.
Lutao je po Italiji, spavajući u šatoru zimi. Naposletku je čuo da neki migranti iz zapadne Afrike idu u Francusku preko prevoja Ešel u Alpima, gde na 1.762 metara nadmorske visine nema granične kontrole.
Dva dana je putovao planinama i u Francusku došao u januaru 2017.
Tamo su ga prihvatili volonteri i pomogli mu da završi tečaj za negovatelja. Njegov zahtev za azilom, međutim, još je u proceduri. Oseća se usamljeno i nespokojno.
"Nemam fiksno mesto za život, sele me iz porodice u porodicu", kaže.
"Pitam se šta radim ovde. Od mene nema nikakve koristi. Život ne bi trebalo da izgleda tako da sedim u kući i ne radim ništa. Želim da budem od koristi", objašnjava i zaključuje: "Želim nečim pozitivnim da doprinesem društvu."
Kurir.rs/Index.hr Foto: EPA/Ilustracija
NE PROPUSTITE
