Uz sve nedaće, godina iza nas bila je i najskuplja godina u istoriji kada se izbroje sve štete od ekstremnih klimatskih nepogoda, kaže se u izveštaju Svetske meteorološke organizacije – WMO.
U izveštaju o globalnoj klimi Peteri Talas, glavni savetnik WMO, kaže da je “2018. godina počela tamo gde je 2017. stala - ekstremnim vremenskim uslovima koji uzimaju ljudske živote i uništavaju imovinu”.
Potvrđeno je da je 2016. bila najtoplija u istoriji merenja, dok su 2017. i 2015. odmah iza nje. A sve je to zbog stalnog trenda zagrevanja i, kako kažu u WMO, zbog sve veće emisije gasova efekta staklene bašte.
U izveštaju stoji da se već sada u 2018. pokazalo da “Australija i Argentina pate od ekstremnih talasa vrućine, da se suša nastavlja u Keniji i Somaliji, te da se Kejptaun bori s nedostatkom vode”.
Navodi se i da su neobično visoke temerature na Arktiku 2018. u suprotnosti sa žestokim zimskim olujama u Evropi i severnoj Americi.
Podsećamo da se 2015. gotovo 200 država u okviru Pariskog klimatskog sporazuma obavezalo da će ekonomije preusmeriti s fosilnih goriva, ali to ne ide baš tako glatko, a stručnjaci upozoravaju na najnovije istraživanje koje kaže da će se i uprkos tome globalno zagrevanje ograničiti, što je dogovoreno Pariskim sporazumom, a koje bi moglo da se dogodi između 2052. i 2070. godine, čak 24 do 32 odsto sveukupnog Zemljinog tla postaće suvo.
Međutim, u sve to ne veruje američki predsednik Donald Tramp. Po njemu emisije gasova nisu glavni uzrok zagrevanja planete, a sumnja i u teoriju globalnog zagrevanja.
Zato je i najavio da će se njegova zemlja povuči iz Pariskog sporazuma, pa u Americi i dalje promovira upotrebu gasa, nafte i ugljenika. A poznato je da su baš Amerika i Kina najveći zagađivači kada je reč o efektu staklene bašte.
Kurir.rs/Totalinfo.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
