BOMBARDOVANJE SIRIJE JE BIO HITAC U PRAZNO! Vojni analitičar tvrdi: Ako se pokaže da su podaci ruske vojske tačni, OVA AKCIJA ĆE BITI PRAVI FIJASKO ZA AMERIKU I NJENE SAVEZNIKE!

Tačno godinu i sedam dana nakon udara krstarećim raketama tomahavk na sirijsku avio bazu Šajrat, sirijsko nebo ponovno su parale krstareće rakete, ovog puta ne samo SAD već i Velike Britanije i Francuske.

Opravdanje je ponovno bilo isto, navodna upotreba hemijskog oružja od strane sirijske vojske, ovom prilikom u Dumi, piše hrvatski analitičar Jan Ivanjek u atorskom tekstu za Jutarnji list.

Njegovu analizu vam prenosimo u celosti.

Danas su ipak udareni ciljevi u glavnom gradu Damasku te Homsu, mnogo bliže srcu sirijske vlasti od zabačene avio baze. Zapadne zemlje i njihovi saveznici hvale odlučnost i beskompromisnost u borbi protiv hemijskog oružja koja je time pokazana Siriji, dok Rusija upozorava da će biti posledica ove agresije.

Ruska pretnja

Teško je nagađati na kakve posledice Rusija misli, ali najvažnije je da nije došlo do oružanog odgovora protiv lansirnih platformi kojim je pre nekoliko dana pretio ruski ambasador. Premda je situacija ozbiljna, ipak se ne treba bojati šireg rata, ali ne može se isključiti ni novi udar koji bi mogao eskalirati situaciju.

Lansirano je preko stotinu krstarećih raketa s ratnih brodova i aviona SAD i Francuske, te s britanskih borbenih aviona.

Prema izjavi ruske vojske, lansirane su 103 rakete, a sirijska PVO oborila ih je 71, dok sirijska novinska agencija SANA tvrdi da su samo iznad Damaska sistemi Pantsir-S1 oborili dvadesetak ciljeva.

U idućim danima te će se brojke ustaliti i moći će se preciznije govoriti o učinku protivvazdušne odbrane, ali neke krstareće rakete zasigurno jesu oborene.

Napadnuta su tri cilja: istraživački centar u Damasku, navodno skladište hemijskog oružja u Homsu, te skladište vojne opreme i komandno mesto takođe blizu Homsa. Za ovakve mete inače bi bilo dovoljno svega nekoliko krstarećih raketa po cilju, pa brojka od preko 30 oružja ispaljenih na svaki govori da su zapadne snage želele postići zasićenje sirijske protivvazdušne odbrane, a time su i računale da će neke rakete zasigurno biti oborene.

Ukoliko je Sirija doista uspela da obori čak 71 raketu, to mnogo govori o učinkovitosti vremešnih PVO sistema koje koristi Sirija, ali i novih ruskih sistema za neposrednu odbranu, posebno Pantsira-S1 i Tora, a koje Sirija takođe ima. Na snimcima iz Damaska može se videti lansiranje PVO raketa, ali i svetleći meci koji se penju u nebo, najverovatnije upravo 30 mm granate sistema Pantsir-S1.

Elektronsko ometanje

Takođe je izgledno da su osim "hard kill", odnosno kinetičkog učinka, dakle fizičkog obaranja krstarećih raketa, takođe korišćena "soft kill" sredstva, odnosno ometanje sistema za navođenje u projektilima te njihovo skretanje s mete.

Rusija u Siriji raspolaže spektrom veoma naprednih sistema za elektronsko delovanje, te je izgledno da su korišćeni kako bi se dolazeće rakete preusmerilo od njihovih ciljeva. Krstareće su rakete inercijalno navođene u terminalnoj fazi leta te su ranjive na ometanje, a u ranijim fazama navode se GPS, čiju vezu je teško, ali moguće ometati ili iskrivljavati primljene podatke.

Rakete su lansirane s dva američka raketna razarača klase Arleigh Burke s kojih su poleteli krstareći projektili RGM-109 tomahavk, odnosno TLAM, te s francuske raketne fregate Aquitaine klase FREMM koja je lansirala krstareće rakete MdCN, francusku mornaričku varijantu evropske rakete Storm Šedou.

Francuski borbeni avioni Dassault Rafale lansirali su SCALP EG varijante iste rakete, dok su četiri britanska borbena aviona Tornado GR4 lansirala ukupno osam Storm Šedoua. Prema nekim izveštajima, svih osam je oborila sirijska PVO.

Storm Šedou ima domet od najmanje 550 kilometara, a za razliku od američkog TLAM od početka je razvijan s obeležijima smanjene radarske detekcije. I dok ga TLAM nadmašuje dometom koji iznosi preko 2.500 km, i nosi unitarnu bojevu glavu od 450 kg kakva bi se koristila protiv meta koje su juče napadnute, ili pak kasetno punjenje, Storm Šedou ima znatno pojačanu probojnost zahvaljujući bojevoj glavi nazvanoj BROACH. Ona takođe ima ukupnu težinu od 450 kg, ali je reč o dvostepenoj bojevoj glavi.

Prva, manja glava je probojna, za šta se koristi mehanizmom eksplozivno formiranog penetratora, koji čini metalni plašt doveden u stanje superplasticiteta detonacijom inicijalnog naboja, a čiji mlaz potom probija beton, oklop i zemlju. Kroz rupu otvorenu inicijalnom bojevom glavom prolazi sekundarna, mnogo snažnija bojeva glava koja ostvaruje željeni učinak na utvrđeni cilj.

Zahvaljujući ovom mehanizmu, Storm Šedou može uništavati duboko ukopane ili utvrđene ciljeve, za koje su ranije bile nužne pametne bombe velike težine, a koje TLAM ne može dostatno oštetiti. To delomično potvrđuje navode SAD-a da su ciljevi bila skladišta vojne opreme, navodnog hemijskog oružja te komandno mesto, jer sve navedeno su obično dobro utvrđeni i često ukopani objekti.

Vatreno krštenje

Svoje vatreno krštenje postigli su i novi stelt krstareći projektili AGM-158 JASSM, verojatno produženog dometa JASSM-ER, lansirani sa strateških bombardera B-1B Lancer koji su smešteni u avio bazi Al Udeid u Kataru.

Naime, domet JASSM-a je oko 380 km što bi bombardere dovelo vrlo blizu ciljevima, a zavisno od rute leta potencijalno i unutar granica Sirije gde bi postojala ozbiljna pretnja da budu napadnuti, iako su bez sumnje imali i lovačku pratnju. ER varijanta ima domet veći od 1.000 km i time daje sigurnu udaljenost za lansiranje, daleko izvan dosega sirijske vojske. I JASSM nosi bojevu glavu težine 450 kg, no JASSM ima nešto manju probojnost od Storm Šedoua.

Sirija je pak koristila većinu svojih raspoloživih PVO sistema. Prema generalu Sergeju Rudskoju, komandantu Glavnog operativnog odeljenja Glavnog štaba, Sirija je koristila sisteme S-125, S-200, varijantu sistema Kub nazvanu Kvadrat, te noviji Buk.

Zanimljivo je da se ne spominju S-300 i S-400 koji su u sklopu ruskog kontingenta, što znači da su se ruske snage suzdržale od kinetičkog delovanja, ali je izgledno da su koristile sisteme za elektrosnko ratovanje. Takođe je sigurno da je Rusija podelila svoju radarsku sliku i informacije elektrosnkog izviđanja sa sirijskim PVO te mu time dao pravovremeno upozorenje.

Tome u prilog govori korišćenje strateškog sistema S-200 koji bi bez vrlo precizne slike bio slabo iskoristiv protiv krstarećih raketa, koje su manje od raketa S-200.

Minimalni rizik

Zanimljivo je da nisu spominjani ni PVO sistemi kratkog dometa Tor i Pancir-S1, koje Sirija ima, a namenjeni su upravo i za odbranu od krstarećih raketa, no prema dostupnim snimcima barem ovi potonji jesu delovali.

Rusija je takođe najavila da razmatra isporuku PVO sistema S-300 Siriji, što bi ojačalo sirijski PVO kojem jako nedostaje moderan sistem velikog dometa. Uz informacije prikupljene za vreme napada, pa i o novim raketama JASSM kojima sada raspolaže Rusija, što će nesumnjivo izazvati dugoročne komplikacije savezničkim snagama, rezultat je mnogo uloženog za jako malo postignutog.

U vojnom smislu ovo je u najmanju ruku bio hitac u prazno, a pokaže li se tačnim tvrdnja ruske vojske da je oboreno ili neutralizovano 70 odsto krstarećih raketa, tada ova avantura prerasta u pravi fijasko za SAD, Britaniju i Francusku.

Mali opseg ciljeva i njihova niska vrednost, uprkos velikom broju ispaljenih raketa, govore da se pokušalo ograničiti političke posledice i minimalizovati rizik od eskalacije sukoba, posebno protiv Rusije.

U svetlu navedenog, zaključak stručnjakinje za rusku politiku, prof. Jelene Jurišić, da je udar izveden kako bi se sprečila istraga Organizacije za zabranu hemijskog oružja, OPCW, u Dumi koja je trebala započeti jutros i čiji su inspektori noćas trebali ući u Siriju ima dodatnu težinu.

Jer dva skladišta i komandno mesto nisu ni izbliza dovoljno vredni ciljevi za napad ovih razmera i politički kapital koji je njime potrošen, čak i ako zanemarimo izuzetno klimavu premisu sirijskog korištenja hemijskog oružja za koju još niti jedan dokaz nije pokazan, dok su već isplivale snimke i fotografije koje pokazuju da je barem deo učinka navodnog hemijskog oružja namešten.

Kurir.rs/Jutarnji/Jan Ivanjek