To je dosad najteža nesreća koja je pogodila neku nuklearnu elektranu, kako po broju žrtava, tako i po visini troškova za otklanjanje njenih posledica.
Havarija je pogodila dobar deo Evrope, a najviše Ukrajinu, Belorusiju i Rusiju, tadašnje sovjetske republike.
"Černobilj će zauvek ostati otvorena rana na srcu naše zemlje", rekao je ukrajinski predsednik Petro Porošenko pozivajući da se "učini sve kako se takva tragedija više ne bi dogodila".
Tokom noći stotine ljudi su se okupile na komemoraciji u Slavutiču, pedesetak kilometara od nuklearne elektrane, gde danas živi većina osoblja.
26. aprila1986. u 1.23 sati nuklearni reaktor broj 4 u Černobilju, stotinak kilometara severno od Kijeva, eksplodirao je tokom ispitivanja bezbednosti.
Nuklearno gorivo gorelo je deset dana izbacujući u atmosferu radioaktivne čestice koje su se, po nekim procenama, raspršile na tri četvrtine površine Evrope.
Moskva je prvo htela da sakrije nesreću. Premda je Švedska 28. aprila izdala upozorenje utvrdivši porast radioaktivnosti, sovjetski predsednik Mihail Gorbačov odlučio je javno da istupi tek 14. maja.
Gotovo 350.000 ljudi evakuisano je u krugu 30 km od centrale tokom nekoliko godina. U četiri godine od nesreće, oko 600.000 sovjetskih stručnjaka poslato je sa slabom pa i nikakvom zaštitom na mesto havarije kako bi ugasili požar, sagradili betonsku oplatu oko reaktora i očistili okolinu. Još se ne zna tačan broj žrtava, a procenjuje se da je bilo od 30.000 do 100.000 mrtvih.
Posle višegodišnjeg otezanja, krajem 2016. je iznad reaktora sagrađen ogroman nepropusni čelični luk.
Taj svod, koji je međunarodna zajednica finansirala s 2,1 milijardu evra, zatvara stari i napukli betonski "sarkofag" i omogućuje bolju izolaciju radioaktivne magme koja je ostala u reaktoru.
Zahvaljujući zaštitnom luku, stopa radioaktivnosti u blizini elektrane deseterostruko se smanjila godinu dana posle postavljanja, pokazuju zvanični podaci.
Novi sarkofag trebalo bi da bude bezbedan u narednih 100 godina.
Kurir.rs/Beta Foto: AP
NE PROPUSTITE
