BEOGRAD - Međunarodni praznik rada obeležava se 1. maja širom sveta, ali to svuda znači da će radnici izaći na ulice da demonstriraju, a ne slaviti.
U mnogim gradovima će radnici samo prošetati, ali sigurno je da će negde sigurno biti i nereda.
Sukobi u Parizu
Ovaj dan se i dalje obeležava u skoro svim bivšim komunističkim zemljama, poput Rusije, Belorusije, Poljske, Rumunije, Češke... ali i u Britaniji, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj... Već tradicionalno su najveći protesti u Parizu i skoro svake godine se situacija otrgne kontroli i završi tučom s policijom. Prošle godine se nekoliko desetina hiljada demonstranata sukobilo sa 9.000 policajaca i vojnika, zapaljene su stotine automobila, bacani Molotovljevi kokteli, lomljeni izlozi...
Iako će i u SAD na ulice izaći manje grupe levičara, u toj zemlji se Praznik rada ne obeležava, iako je taj datum izabran upravo zbog sindikalne borbe u Americi. Nagla industrijalizacija u 19. veku stvorila je nemilosrdan kapitalizam - od radnika se tražilo da na poslu provedu i po 18 sati, plate su bile male, a sve to su pratili štrajkovi.
Sindikalne organizacije u SAD zahtevale su da im se omogući ono što imaju radnici u susednoj Kanadi - osmočasovno radno vreme bez smanjenja zarade, pa su dali rok da im se zahtev ispuni do 1. maja 1886. To nije ispunjeno, pa je na ulice izašlo skoro pola miliona ljudi. Štrajkovi su trajali danima, a 4. maja u Čikagu, gde je u povorci bilo oko 3.000 ljudi, policija je napala demonstrante. Neko je iznenada bacio dinamit i ubio jednog i policajaca, posle čega je usledila pucnjava u kojoj je poginulo sedmoro radnika i četiri policajca.
Odluka iz 1889.
Na kongresu Druge radničke internacionale 1889. u Parizu odlučeno je da se 1. maja obeležava čikaški pokolj, kao sećanje na radnike koji su poginuli u borbi za svoja prava. Godinu dana kasnije, kada je praznik prvi put obeležen, u Americi je na snagu stupio zakon o osmočasovnom radnom danu, pa je praznik postao i podsećanje na ovaj uspeh u sindikalnoj borbi.
Državni praznik u SSSR i Trećem rajhu
HITLER PRVI NA ZAPADU SLAVIO
Prvi maj je u SSSR postao državni praznik posle Oktobarske revolucije, a zatim i drugim komunističkim zemljama. Zanimljivo je da je nacistička Nemačka pod komandom Adolfa Hitlera bila prva kapitalistička država u kojoj je Prvi maj postao državni praznik. Nakon Drugog svetskog rata, ovaj dan je obeležavan u obe Nemačke.
Kurir / E.K.
Foto: Profimedia, Privatna arhiva
