Bez obzira gde im je sedište, gotovo sve multinacionalne kompanije posluju u SAD, što znači da bi svaki povratak na sankcije iz vremena pre 2015. godine mogao da poništi poslove dogovorene pošto je nuklearni sporazum Irana s velikim silama stupio na snagu.
Nuklearnim sporazumom Irana i šest velikih sila - SAD, Rusije, Kine, Velike Britanije, Francuske i Nemačke, Teheranu su ukinute oštre ekonomske sankcije koje su ga prethodno izolovale od međunarodnog bankarskog sistema i svetske trgovine naftom.
Iran je zauzvrat ograničio program obogaćivanja uranijuma, promenio strukturu nuklearnog reaktora kako ne bi više mogao da proizvodi plutonijum i smanjio zalihe uranijuma.
Sporazum je za zapadne kompanije značio pristup iranskom tržištu s 80 miliona ljudi. Proizvođači aviona odmah su reagovali i požurili da zamene dotrajalu iransku civilnu flotu.
Kompanija Erbas je decembra 2016. godine potpisala ugovor s iranskom nacionalnom aviokompanijom "Iraner" o prodaji 100 aviona za oko 19 milijardi dolara.
I kompanija Boing je postigla dogovor s "Iranerom" o prodaji 80 aviona za oko 17 milijardi dolara, uz obećanje da će isporučivati letelice od 2017. do 2025. godine. Potom je Boing sklopio i sporazum s iranskom kompanijom "Aseman erlajns", o prodaji 30 aviona, vredan tri milijarde dolara.
Međutim, Boing do sada nije isporučio Iranu ni jedan jedini avion. Ta kompanija sa sedištem u Čikagu nedavno je saopštila da razume "rizike i posledice povezane s iranskim avionskim dogovorom", najvećim poslovnim sporazumom jedne američke kompanije i Irana od islamske revolucije u toj zemlji 1979. godine.
Kad je reč o evropskom konzorcijumu Erbas, čije je sedište u francuskom Tuluzu, najmanje 10 odsto njegovih delova za avione potiče iz SAD, zbog čega mu je za prodaju Iranu potrebna dozvola američkog Ministarstva finansija. Erbas je do sada isporučio Iranu tri aviona.
Evropski proizvodjač aviona ATR ugovorio je prošle godine s "Iranerom" prodaju najmanje 20 aviona, vrednu 536 miliona dolara, a do sada je isporučio osam aviona, uz odobrenje američkog Ministarstva finansija.
Za razliku od zapadnih proizvodjača aviona koji su odmah ušli na iransko tržište, zapadne energetske kompanije nisu imale takav entuzijazam, uprkos ogromnom naftnom i gasnom bogatstvu Irana.
Izuzetak je francuski naftni gigant "Total SA" koji je u julu s Iranom i kineskom naftnom kompanijom sklopio sporazum na 20 godina vredan pet milijardi dolara, o eksploataciji gasnog polja "Južni Fars" u Persijskom zalivu. Prema tom sporazumu, prirodni gas je namenjen iranskom tržištu.
Velika Britanija, Francuska i Nemačka, potpisnice nuklearnog sporazuma s Iranom, zahtevaju od Trampa da ostane privržen sporazumu, a u slučaju da ga napusti i vrati se nekadašnjim sankcijama Iranu, mogle bi da zatraže određene izuzetke kako bi zaštitile svoje kompanije koje posluju u Iranu.
Kurir.rs / Beta
Foto: AP / Richard Drew
NE PROPUSTITE
