U izveštaju je identifikovano ukupno 16 zemalja azijsko-pacifičkog regiona koje su ciljane kineskom taktikom prvo izdavanja kredita koje ne mogu da otplate, a zatim reprogram dugova, piše Gardian.
Studenti samatraju da položaj ovih zemalja treba da zabrine SAD - to su prvenstveno Pakistan i Šri Lanka, gde kineska metda ima najviše uspeha i tamo gde su se lokalne vlade već primetno zadužile kod Kineza. Što se tiče Šri Lanke, autori izveštaa izrazili su zabrinutost da bi luku Hamburga, koja je u velikoj mjeri finansirana od strane Kine i bojao se da bude dio "zamke duga", u bliskoj budućnosti dati svoje luke u zamenu za dugove.
U izveštaju se pominju i Papua Nova Gvineja i Tajland, kao zemlje u kojima se kineska šema još nije primenila u potpunosti.
Izveštaj takođe navodi da bi Kina, koja je zainteresovana za dobijanje "veta za punomoćje" u regionu, mogla biti usmerena na zemlje ASEANA, proširujući svoju političku moć u Kambodži, Laosu i Filipinima.
U odvojenom poglavlju, izveštaj savetuje SAD da bolje usmjeravaju svoje investicije i upravljaju dugovima azijskih zemalja u razvoju, kao i da podstiču indijsku ulogu u regionu.
Prošle godine je Indija javno optužila u Kinu da proširuje svoju inicijativu "Jedan pojas, jedan put" po svaku cenu, ne obraćajući pažnju napotrebe zemlaja u koje ulaže što za posledicu ima velike dugove. Kina je tvrdila da se ona nikada ne bi opredelila za prikriveni neokolonijalizam, jer bi inače žrtvovala regionalnu stabilnost "na kojoj su izgrađeni zapanjujući uspesi u zemlji".
U periodu od 10 godina do 2016. godine Kina je odobrila oko 2,2 milijarde dolara zajmova pacifičkim zemljama, Vanuatu i Tongi, između ostalog, prema mišljenju "Lovi Instituta", s tim da se taj novac delimično distribuira kao poklon, ali uglavnom u vidu koncesionih ili diskontovanih kredita. Drugi pretpostavljaju da Kina izdvaja kredite pod uslovom da zemlje pozajmice troše novac za izgradnju infrastrukture koristeći kineske građevinske kompanije.
Kurir.rs/Sputnjik
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
