Od Azije do Afrike i širom Severne i Južne Amerike, Kina je širila svoju moć, ali se manje zna da njenih tragova ima sve više i u Evropi. Poslednjih godina, Kina je u Evropi pokupovala brojne luke, stadione, elektrane i još mnogo toga, i ne namerava da stane.
U protekloj deceniji kineske državne i privatne kompanije su više od 318 milijardi dolara utrošile u kupovinu ili investicije u Evropi, što je za oko 45 odsto više nego što je uložila u SAD u istom periodu, pokazuju podaci koje je prikupio Blumberg.
Sve to uključilo je alarm u vrhu Evropske unije. Lideri među kojima su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron traže zajedničku strategiju za suprotstavljanje nezaustavljivom napretku Kine u Evropi. Oni traže oštrije proveravanje spoljnih investicija kako bi zaštitili strateški važne kompanije. Međutim, neke države, poput Grčke, gde Kina ima veliko prisustvo, nisu spremne na takav potez.
Ipak, usled trgovinskog konflikta SAD i Kine i sve veće pobune Australije protiv kineskog mešanja u njenu politiku, može se očekivati da će se kineske investicije još više pojačati na Starom kontinentu.
Analiza 678 završenih ili skoro završenih dogovora u 30 država od 2008. godine, za koje su objavljeni podaci, otkrila je da su kineske kompanije umešane u ugovore vredne najmanje 255 milijardi dolara širom Evrope. Otprilike 360 kompanija su preuzeli Kinezi, a među njima je i čuveni italijanski proizvođač guma, a kineski entiteti takođe delimično ili potpuno poseduju najmanje četiri aerodroma, šest luka, vetroparkove u najmanje devet država i 13 profesionalnih fudbalskih timova.
Aerodrom Tuluz Blanjak je jedan od aerodroma sa kineskim udelom Godina 2016. je bila daleko najveća za kineske ugovore u Evropi, kada je Kineska nacionalna korporacija poznata i kao "KemČajna" objavila da će kupiti švajcarskog proizvođača pesticida "Singenta AG" za 46,3 milijarde dolara. Ta prodaja je finalizovana ovog januara.
Međutim, raspoloživi podaci potcenjuju stvarnu veličinu i obim kineskih ambicija u Evropi. Treba istaći da oni ne uključuju 355 spajanja kompanija, investicija i zajedničkih poduhvata - za koje nisu objavljeni uslovi pod kojima su oni dogovoreni.
Blumberg procenjuje da ima oko desetak ugovora visokog profila čiji krajnji podaci nisu objavljeni, a koji sugerišu dodatnu ukupnu vrednost kineskih investicija od 13,3 milijarde dolara. Nisu objavljeni ni podaci ulaganja u izgradnju na poljoprivrednim zemljištima, niti operacija na berzanskom tržištu u ukupnom iznosu od najmanje 40 milijardi dolara, koliko su procenili istraživači Instituta "Amerikan Enterprajz" i Evropskog saveta za spoljnu politiku.
Takođe nisu ni objavljeni podaci o procenjenih uloženih devet milijardi dolara u nemački "Dajmler" od strane "Žeđijang Gili Holding grupe".
Najviše ulaganja u Britaniju i Nemačku
Više od polovine poznatih investicija je koncentrisano u pet najvećih evropskih ekonomija.
Nigde nije kinesko ulaganje toliko vidljivo koliko u Londonu, gde je zaposela desetine kancelarija u finansijskim distriktima. Kina poseduje udeo u čak sedam engleskih fudbalskih klubova, među kojima su i Mančester Siti i Aston Vila. U Velikoj Britaniji je Kina uglavnom ulagala u nekretnine i rudarstvo i sklopila 227 ugovora u protekloj deceniji vrednih oko 70 milijardi.
Na drugom mestu po količini ulaganja je Nemačka sa 225 sklopljenih ugovora, koji su ipak mnogo manje ukupne vrednosti od onih u Britaniji (oko 20 milijardi). U Nemačkoj je Kina ulagala najviše u tehnološke kompanije.
Međutim, periferija EU je ta gde je Kina napravila neke od svojih najvećih infrastrukturnih predstava, poput kupovine najveće grčke luke u Pireju.
Kina finanisra i izgradnju Pelješkog mosta u Hrvatskoj, a zainteresovana je i za prugu Beograd-Budimpešta.
Sada je jedan od važnijih kineskih planova i ulaganje u Portugaliju. Kineska kompanija CTG, nazvana po poznatoj hidroelektrani "Tri klanca" na kineskoj reci Jangce, ponudila je devet milijardi evra za portugalsku kompaniju za elektrodistribuciju Eneržija de Portugal. Ako kineska kompanija uspe u nameri, to će biti jedno od najvećih kineskih preuzimanja na području Evropske unije.
Portugalija, kao i drugi krizom pogođeni delovi evropskog juga, i dosad je bila meta kineskih investitora. Portugalski premijer Antonio Kosta, koji je od ranije poznat kao protivnik protekcionističke investicione politike Brisela, rekao je da nema primedbi na kinesku ponudu.
Ovde se najbolje i vidi otkud podela kada je u pitanju otvorenost Evrope prema kineskim ulaganjima. Dok se u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji traže mehanizmi za proveru investicija u EU, vlade Grčke, Portugalije i Kipra su skeptične zbog ovakvog poteza i smatraju da će on naškoditi njihovim zemljama da privuku preko potreban strani kapital.
Sve u svemu, više od 670 kineskih ili hongkonških entiteta investiralo je u Evropu od 2008. godine. Od njih je skoro 100 državnih preduzeća ili investicionih fondova, koji su imali udeo u transakcijama u vrednosti od najmanje 162 milijarde dolara ili 63 odsto ukupne vrednosti navedenih investicija.
Kurir.rs/Blumberg Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
