To je dovelo do panične rasprodaje italijanskih državnih obveznica i akcija na tržištima, na šta je reagovao i guverner Banke Italije Ignacio Visko, koji je rekao da je rasprodaja deonica vrlo ozbiljna, da za nju nema ekonomskog opravdanja i upozorio da je zemlja "svega nekoliko malih koraka" udaljena od gubitka poverenja investitora.
Političko-ustavna krizea u Italiji izbila je kada vodeće stranke nisu uspele da oforme vladu posle martovskih izbora, budući da je lider Pokreta 5 zvezdica Đuzepe Konte vratio mandat za sastav kabineta jer je italijanski predsednik Serđo Matarela odbio njegov predlog da ministar ekonomije bude evroskeptik Paolo Savona.
Matarela je u ponedeljak poverio mandat za sastav prelazne vlade do novih izbora Karlu Kotareliju, bivšem funkcioneru Međunarodnog monetarnog fonda, koji je zaduženje, kako je saopšteno, "prihvatio sa rezervom".
Sva ta dešavanja uticala su na to da prinosi na kratkoročne dvogodišnje obveznice, koje su najosetljivije na političke potrese - skoče za 150 baznih poena, najviše od 1992. godine, na 2,73 odsto.
Uz to, razlika u prinosima između italijanske 10-godišnje obveznice i referentnog nemačkog Bunda povećala se za 50 baznih poena na iznad 300 baznih bodova, što nije zabeleženo od juna 2013. godine. U odnosu na kraj aprila, kada je taj raspon iznosio 115 baznih poena, razlika se praktično utrostručila.
Beg investitora iz italijanskih hartija od vrednosti ilustruje i sunovrat indeksa akcija Milanske berze FTSE MIB za gotovo tri posto na jučerašenjem popodnevnom trgovanju, na šta je pre svega uticao pad akcija italijanskih banaka.
Evro je takođe skliznuo na višemesečni minimum pošto je agencija za kreditni rejting Mudis signalizirala moguće smanjenje rejtinga za Italiju ukoliko buduća vlada ne uspe da reši problem tereta duga.
Jedinstvena valuta evrozone pala je juče ispod nivoa od 1,16 dolara prvi put od novembra 2017, i zabeležila 10-mesečni minimum od 1,1510 dolara, a znatno je potonula i u odnosu na sigurni švajcarski franak i japanski jen.
Džekson Hardi, strateg Sakso banke za tržišta valuta, ocenjuje da će predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi uskoro morati da interveniše kako bi umirio tržišta, kao što je to učinio tokom dužničke krize u evrozoni 2012. godini kada je obećao da će uraditi "sve što bude potrebno".
Druge zemlje evrozone su, takođe, zabrinute zbog dešavanja u trećoj po veličini ekonomiji valutnog bloka.
Međutim, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker poručio da budućnost Italije ne mogu diktirati berze i tržišta obveznica i da će ta zemlja nastaviti svoj evropski put.
"Sudbina Italije ne leži u rukama finansijskih tržišta. Bez obzira na to koja će politička stranka biti na vlasti, Italija je članica-osnivač Evropske unije koja je značajno doprinela evropskoj integraciji", naveo je Junker.
Čak i da Kotareli uspe da formira privremenu vladu prihvatljivu za podeljeni italijanski parlament, investitori smatraju da neće uspeti da donese budžet za 2019. godinu, što će usloviti izbore na jesen.
Ako Italijani budu glasali protiv EU i evra na novim izborima, to će predstavljati najveći izazov za evropski blok otkako je Britanija pre dve godine glasala za izlazak iz Unije i dovešće u pitanje budućnost jedinstvene valute.
Kurir.rs/Tanjug Foto: AP
NE PROPUSTITE
