Prema navodima naučnika, od tog doba šanse su da neko umre ne dočekavši idući rođendan pola-pola.
Francuski demograf Žan Mari Robin, koji nije bio uključen u istraživanje, smatra da, ako postoji uravnoteženje smrtnosti, nema granice ljudskoj dugovečnosti.
Među naučnicima se dugo vodila rasprava o tome da li kod ljudi postoji gornja starosna granica života.
Konsenzus je taj da se rizik od smrti sistemski pojačava u odraslom dobu, sve do otprilike osamdesete godine života.
Ali, postoje ozbiljna neslaganja oko toga šta se dešava kad ljudi uđu u devedesetu ili stotu godinu.
Neki naučnici su preispitali demografske podatke i zaključili da postoji utvrđeni, prirodni "rok trajanja" ljudske vrste, kao i i da stopa smrtnosti nastavlja da raste.
Drugi su prošli kroz iste podatke i zaključili da se rizik od smrti poravnava u jako dubokoj starosti i da shodno tome ne postoji gornja granica ljudskog životnog veka.
Grupa genetičara 2016. godine opeto je otvorila tu debatu analizom zabeleženog starosnog doba najstarijih pojedinaca u svetu.
Procenili su da ljudska dugovečnost doseže vrhunac u 115. godini. Grupa je to potkrepila na primeru samo nekolicine pojedinaca koji su od sredine devedesetih doživeli najduži mogući životni vek.
Najduži životni vek zabeležen je u slučaju Francuskinje Žan Kalme koja je umrla 1997. godine u 122. godini.
U istraživanju, naučnici su se usredsredili na grupu ljudi starih 105 godina i starijih u Italiji, zemlji s najvećim procentom jako starih ljudi po glavi stanovnika.
Time su izbegli problem variranja u skupljanju podataka među različitim pravnim nadležnostima. Većina smatra da ti podaci pružaju najbolji dokaz o početku uravnoteženja smrtnosti u veoma dubokoj starosti kod ljudi.
U svetu danas živi oko 500.000 ljudi sa 100 godina i starijih - brojka za koju je predviđeno udvostručenje svake sledeće decenije. Čak i ako rizik smrtnosti u kasnijem dobu ostaje ujednačen, rastući broj ljudi starijih od 100 godina trebalo bi da da i dalje raste po stopi od jedne godine po deceniji.
Naučnici se nadaju boljem razumevanju uzroka smanjenja stope smrtnosti u kasnijem životu. Neki od njih misle da je u analizu uključen premali broj stogodišnjaka i starijih ljudi i da zato dokazi za uravnoteženje smrtnosti nisu verodostojni.
Drugi pak smatraju da su zaključci istraživanja biološki neverovatni.
Kurir.rs/Nature
Foto: Profimedia/Ilustracija
NE PROPUSTITE
