Američki predsednik već mesecima podvlači činjenicu da SAD mnogo više izdvajaju iz svog BND za NATO nego što to čine evropske zemlje. U govoru pre nekoliko dana u Montani objavio je da Amerika daje skoro 4 odsto BND za Alijansku, samo tri evropske države daju 2 odsto, dok su ostale, uključujući Nemačku, znatno ispod.
I ne samo to: po Evropi kruže teorija zavere da bi Tramp mogao da se nagodi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, s kojim treba da se sastane 16. jula u Helsinkiju, oko rešavanja krize u Ukrajini, možda i ukidanja nekih sankcija, ukoliko bi Putin prihvatio Trampov zahtev da Rusija ne ometa nove sankcije Vašingtona Iranu.
S obrazloženjem da je potpuno manjkav, SAD su, uprkos velikom protivljenju Evropljana, napustile sporazum svetskih sila i Irana o ukidanju sankcija pod uslovom da Iran odustane od razvoja nuklearnog oružja, ali je glavni cilj Vašingtona da uruši odnedavni ekonomski oporavak Irana.
Zvanični izvori i mediji u EU sada tvrde da Tramp može da predloži Putinu da Rusija pomogne Vašingtonu da prisili Iran na povlačenje trupa i smanjenje uticaja u Siriji i Bliskom istoku tako što će povećanom proizvodnjom nafte sprečiti dalji skok cena nafte, što u unutrašnjoj politici ne odgovara Americi, pošto je Vašington postavio ultimatum da do početka novembra uvoznici obustave kupovine nafte iz Irana, jer im inače preti američka odmazda.
Trampova vlada nastavlja strategijski cilj da se spreči "pobeda šiitskog Irana" u sukobu u Siriji, što se poklapa i sa američkim vitalnim interesima u Saudijskoj Arabiji i drugim sunitskim državama na Bliskom istoku, naročito što je je to takođe važno Izraelu, koji u politici Irana vidi za sebe životnu opasnost.
Vašington nagoveštava spremnost da se s Rusijom nagodi oko mirovnog rešenja u Siriji i ne postavlja pitanje ruskog vojnog povlačenja iz Sirije i smanjenja uticaja Moskve u toj zemlji.
Moskva takođe očekuje da Vašington odustane od protivljenja izgradnji moćnog rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2, kako je to stavio do znanja nedavno ruski ministar energetike Aleksandar Novak posle razgovora s američkim kolegom Rikom Perijem i ministrom finansija Stivenom Mnučinom, ključnim zvaničnikom koji vuče konce svih mera i sankcija prema Moskvi.
Novak je kratko saopštio da se razgovaralo o "energetici i sankcijama… a energija može postati pokretačka snaga u odnosima Rusija-SAD", dok je Peri rekao da "imamo razmimoilaženja s Rusijom...ali je nužno razgovarati i pronaći situacije u kojima se može zajedno raditi".
Savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, sa bivšim šefom CIA i sadašnjim državnim sekretarom Majkom Pompeom najbliži Trampov saradnik, je ovih dana u Moskvi razgovarao s Putinom i šefom diplomatije Sergejom Lavrovim.
Evropski saveznici u NATO podozrevaju da Tramp stiže u Brisel sa zamislima i, štaviše, nekom mogućem "ciljanom savezništvu" s Rusijom, a neki komentatori kažu da rezultat samita može biti "novi poredak u odnosima Evrope i Amerike".
Iako su zvaničnici američke administracije nastojali da ubede kako Tramp ne dolazi da razbije vekovno savezništvo s Evropom i da neće biti povlačenja 35.000 američkih vojnika u Nemačkoj već samo prerazmeštanja na istok i sever Evrope, u NATO i dalje paniče.
Mediji često citiraju Trampove nipodaštavajuće izjave o Evropi "koja se prema nama veoma loše ponaša", kao i diskretna upozoravajuća pisma nekim saveznicima, uz posebne zamerke Nemačkoj da slabim uplatama u budžet NATO u stvari predstavlja "uzor za druge da to isto čine".
Nemačka kancelarka Angela Merkel je upravo stavila do znanja da je nužno da se Evropa sad ozbiljnije pobrine za jačanje sopstvene odbrane, ali je bilo jasno da misli da se više ne sme mnogo računati na Vašington, pogotovo što Tramp preti i novim trgovinskim sankcijama Evropi, posebno nemačkom izvoru automobila u SAD.
Kurir.rs/Beta
Foto: Reuters
NE PROPUSTITE
