Na tim sastancima šefova Kremlja i Bele kuće krojila se sudbina milijardi ljudi, a na prvom je odlučena i sudbina Jugoslavije.
Slom fašizma
Prvi samit održan je od 28. novembra do 1. decembra daleke 1943, u jeku Drugog svetskog rata. Na njemu su se Frenklin D. Ruzvelt i Josif Staljin, potpomognuti britanskim premijerom Vinstonom Čerčilom, dogovorili o podeli uticaja nakon sloma fašizma. Samit je održan u ambasadi SSSR u Teheranu, a najvažnija odluka bila je otvaranje drugog fronta protiv nacističke Nemačke u Evropi. Na ovom samitu je doneta možda i ključna odluka za budućnost Jugoslavije, koja će umnogome odrediti sudbinu miliona ljudi od Đevđelije do Triglava. Naime, Ruzvelt i Staljin su se (ne pod malim uticajem Čerčila) dogovorili da partizani, a ne četnici dobiju podršku i pomoć saveznika u oružju i opremi. Ova odluka je znatno doprinela tome da partizani pobede u građanskom ratu protiv četnika, pa je komunizam narednih pola veka bio vladajuća ideologija na ovim prostorima.
Šansa iz Rejkjavika
Jedan od najpoznatijih samita SAD i SSSR održan je u Rejkjaviku, prestonici Islanda, 11. i 12. oktobra 1986. Na njemu su se Ronald Regan i Mihail Gorbačov umalo dogovorili o uništenju celokupnog nuklearnog naoružanja. Iako je samit doživeo fijasko, označio je kraj Hladnog rata i podelu planete na istočni i zapadni blok. Regan je želeo da se diskutuje o ljudskim pravima, emigraciji Jevreja iz SSSR, invaziji Sovjeta na Avganistan, dok je Gorbačov želeo rešenje za trku u naoružanju. Gorbačov je predložio uništenje svih balističkih projektila, ali Regan nije želeo da se odrekne svog projekta „Rat zvezda“, koji je tada bio u povoju i koji je podrazumevao lasersko uništenje interkontinentalnih raketa. Gorbačov je potom predložio uništenje celokupnog nuklearnog arsenala u roku od 10 godina uz uslov da se prekine i laboratorijsko testiranje laserskog oružja. Iako dogovor nije postignut, samit u Rejkjaviku je napravio ključni proboj za sporazum o nuklearnom strateškom oružju dalekog dometa koji je postignut već 1987. u Vašingtonu.
Putinova era
Od raspada Sovjetskog Saveza, samiti lidera SAD i Rusije održani su šest puta. Na prva dva Kremlj je predstavljao Boris Jeljcin, nakon čega nastupa era Vladimira Putina, koji je za 19 godina na vlasti upoznao četvoricu američkih predsednika - Bila Klintona, Džordža Buša mlađeg, Baraka Obamu i Donalda Trampa. Najznačajniji sastanak u ovom periodu bio je na Brdu kod Kranja 16. juna 2001, kada su se zbližili Putin i Džordž Buš mlađi. Nakon toga su zajedno pecali u Teksasu i vozili se u „volgi“ iz 1956. Ovaj samit će ostati upamćen i po tome što je Putin upozorio Buša na opasnost od jačanja islamskog ekstremizma i Al Kaide u Avganistanu i Pakistanu, što će dovesti do „velike katastrofe“. Nekoliko meseci kasnije dogodio se 11. septembar.
Kurir.rs/Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
