Istorija Hrama Hrista spasitelja, Sabornog hrama pravoslavne crkve, ima sve atribute Holivudske priče koja bi, kada bi se pretočila u film, postala blokbaster. Iako lep, doživeo je i preživeo strašnu sudbinu, ali je ostao svedok velike pobožnosti i snage ruskog naroda. Izgradnja prvog hrama je trajala 44 godine, a gradila su ga četiri cara.
Komunističke vlasti su za vreme Staljina eksplozivom uništile hram, a Nikita Hruščov je posle smrti Staljina naredio da se na tom mestu izgradi gradski bazen.
U njemu je održana služba posvećena otkrivanju spomenika Gogolju, a Čajkovski je specijalno za osveštenje komponovao čuvenu uvertiru "1812". Prvobitni hram je podignut u čast pobede ruskog naroda nad Napoleonom.
Istog dana kada je poslednji francuski vojnik napustio tlo Ruske imperije, 25. decembra 1812. godine, car Aleksandar I je u Viljnusu potpisao ukaz o izgradnji hrama u Moskvi "u znak zahvalnosti Bogu koji je spasao Rusiju od propasti".
Kako se dan pobede poklopio sa Božićem, glavni oltar Hrama je posvećen Roždestvu Hristovom (Božiću).Pet godina kasnije je udaren kamen temeljac, i to u delu grada koji se naziva Vrapčje brdo, odakle se pruža pogled na ceo grad. Međutim, 1825. godine kada umire car Aleksandar I, menja se plan izgradnje.
Novi car Nikolaj I je odlučio da Hram gradi na drugom mestu. Kamen temeljac je udaren 1839. godine i njegova gradnja je trajala 44 godine, odnosno do 1883. godine.
Osveštavanje je planirano za 1881. godinu, ali je atentat na cara Aleksandra II odložio za dve godine taj svečani čin. Konačno, hram je osveštan na Vaskrs 26. maja 1883. godine, uz prisustvo cele carske porodice na čelu sa Aleksandrom III.
Tada je prvi put izvedena uvertira "1812" koju je posebno za taj praznik komponovao Petar Iljič Čajkovski. Za vreme carske Rusije Hram Hrista spasitelja je bio glavna moskovska crkva, nazvan glavna katedrala.
Tu je organizovana proslava 100-godišnjice pobede nad Napoleonom, 300-godišnjice vlasti dinastije Romanov, ali i služba posvećena otkrivanju spomenika čuvenom piscu Nikolaju Gogolju.
Život ovog hrama je ugašen u podne 5. decembra 1931. godine. Boljševičke vlasti su mnogim crkvama prenamenile ulogu ili ih prosto srušile, kao što je bio slučaj sa ovim hramom.
Hram Hrista Spasitelja je, po direktnom naređenju Josifa Staljina, a pod ličnom komandom poznatog političara tog doba Lazara Kaganoviča, razoren eksplozivom jer se boljševičkim vlastima učinilo da bi mesto Hrama, zbog svoje blizine Kremlju, bilo pogodna lokacija za izgradnju spomenika socijalizmu, poznat kao Palata sovjeta.
Zanimljivo je da boljševici nisu mogli hram iz prve da sruše, pa je novo dizanje u vazduh bilo odloženo za pomenuti 5. decembar.Mermer iz hrama je iskorišćen za izgradnju dve okolne metro stanice, a metal pretopljen u municiju koja se koristila tokom rata. Palata sovjeta je trebala da predstavlja pravo svetsko čudo.
Planirano je da zgrada bude visoka 415 metara, čime bi postala ne samo najviša zgrada u Moskvi, već u celom svetu. Dodatnu grandioznost i visinu trebalo je da nadogradi statua Vladimira Iljiča Lenjina na vrhu zgrade.
U dnevnom listu "Izvestija" izašao je konkurs za izgradnju ovog zdanja, uz uslov - statua Lenjina mora da bude visoka između 50 i 75 metara. Ali, ona nikad nije izgrađena jer su stalno nailazili na probleme u gradnji. Konačno, izbio je i Drugi svetski rat, a nedugo po završetku istog umro je i Staljin.
Ostala je da zjapi velika rupa na tom mestu, pa su Moskovljani govorili "Сперва был Храм, потом – хлам, а теперь – срам" (Prvo je bio hram, zatim otpad, a sada sram).
Sram je bio do 1958. godine, kada je Nikita Hruščov naredio da se na mestu hrama izgradi gradski bazen.
Punih 40 godina Moskovljani su ovde dolazili na kupanje, sve dok 1989. godine nije doneta odluka da se hram Hrista Spasitelja ponovo izgradi, tačno prema projektima iz 19. veka. Izgradnja je trajala do 2000. godine, a osveštan je 19. avgusta.
Hram može da primi 10.000 vernika. Ukupna površina zgrade je 34.135 kvadratnih metara, od čega je ikonografijom ukrašeno 22.000. Visina lukova je 103 metara, a ikonostasa 27 metara.
Hram Hrista Spasitelja je drugi najveći pravoslavni hram u svetu, odmah posle Hrama Svetog Save u Beogradu, i prvi po visini. Kupole su izrađene od titanijum-nitrida, reljefi od bronze, dok su fasade urađene od mermera.
Do hrama je najbrže doći metroom i sići na stanicu "Kropotkinskaja", odakle se izlazi direktno pred Hram, a nije naodmet i prošetati, pošto se on nalazi na levoj obali reke Moskve, 30-tak minuta hoda od Kremlja. Rusi su posebno ponosni na ovaj Hram, jer, kao što smo napomenuli, svedoči o njihovoj veličini i snazi.
U carskoj Rusiji, sve do Oktobarske revolucije, bilo je oko 78.000 hramova. Međutim, sovjetske vlasti su veći deo pretvorile u kasarne, zatvore, javne toalete ili magacine, a ne mali broj srušili eksplozivom. Uoči raspada Sovjetskog saveza radilo je samo 6.500 crkava.
Raspadom SSSR-a završen je, kako ističu, 74-godišnji period mučeništva, a Ruska pravoslavna crkva je postala institucija u koju narod, pored države i vojske, ima najviše poverenja.
U dokumentarnom filmu "Drugo krštenje Rusije" iz 2013. godine, navodi se da je Ruska pravoslavna crkva od 1991. godine naovamo sagradila više od 25.000 hramova. U samoj Moskvi, prema podacima iz 2014. godine, ima 1.056 crkvenih objekata, od toga 934 hrama i 122 kapele.
Kurir.rs/Dejan Ignjatović
Foto Dejan Ignjatović
NE PROPUSTITE
