Pored toga što se nalazi na visokoj lestvici ruske diplomatije, lepa Lavrovljeva portparolka poseduje jedan izuzetan talenat, za koji malo ko u našoj zemlji zna. Naime, tokom razgovora za Sputnjik koji smo vodili u bašti hotela Moskva, nakon njenog povratka iz Guče, Zaharova nam je otkrila kako je pre skoro tri godine napisala stihove za pesmu koja je kasnije stekla neverovatnu popularnost u Rusiji.
Potresena pogibijom ruskog pilota Olega Peškova krajem 2015. godine kada je Turska oborila njegov Suhoj 24 u Siriji, Zaharovoj se javila inspiracija koja je rezultirala prelepom baladom, odgledanom više od 20 miliona puta na Jutjubu.
"Juče sam, zapravo, pričala Ivici (Dačiću) tu priču. To je mistična priča prema kojoj ne mogu da se odnosim drugačije, nego kao prema božjem proviđenju. Nekada sam pisala tekstove i stihove za sebe, a što se tiče stihova za muziku, u to se uopšte ne razumem. Godine 2015. je oboren ruski avion iznad Sirije, oborili su ga Turci, poginuo je naš pilot Peškov, poginuo je još jedan vojnik koji je učestvovao u spasilačkoj operaciji, i sve je to bilo toliko užasno, verolomni napad, pilota su gađali odozdo, kada se spuštao padobranom, kada se katapultirao. Sve nas je to veoma pogodilo, komentarisali smo to, cepalo nam je srca. Jednostavno, jednog dana su mi se javili stihovi i pojavila se melodija, ali ja to nisam umela da zapišem“, počela je svoju ispovest portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
„Nisam znala šta da radim, uzela sam telefon, uključila diktafon i pevala. Pritom, ja ne umem da pevam, nemam glas, i zatim sam počela da razmišljam šta da radim s tim, tražila sam neke ljude koji bi to mogli da pretvore u muziku, čak mi je bilo nepristojno da se time bavim, jer razumem da nisam profesionalac i nisam želela da ljudi misle da se prema tome ozbiljno odnosim. Istovremeno sam shvatala da s tim nešto treba učiniti.“
Dva meseca kasnije, 23. februara 2016. godine, Zaharova je objavila tekst na svojoj stranici na Fejsbuku, bez melodije, a kako kaže, ljudi su sami počeli da osećaju i da pišu: „Marija, to je pesma“.
„To me je pogodilo, jer niko nije znao kako je to nastalo. Ljudi su mi sami slali svoje varijante melodije, što me je dirnulo. Prošlo je još godinu dana i onda odjednom, u zimu 2017. godine, jedna žena, koju uopšte ne poznajem, poslala mi je zapis svoje melodije i ja sam u njenoj muzici čula nešto veoma blisko onome što sam želela. Odgovorila sam joj: ’Da li možete jednostavno da mi je odsvirate i otpevate?‘ Ispostavilo se da je ona nastavnica muzike u školi. Kroz sedam dana mi je poslala to što sam tražila i shvatila sam da je to ono što mi je trebalo. I onda, šta raditi dalje? To su bile samo naznake onoga što je trebalo potom uraditi.“
Naša sagovornica se mesec dana nakon toga slučajno srela s poznatim ruskim producentom, kompozitorom i izvođačem Maksom Fadejevim.
„Usudila sam se da mu kažem da imam takvu pesmu i tražila da je snimi u studiju, rekla sam da ću platiti. On je rekao da je pošaljem. Pet minuta kasnije, rekao mi je da će uzeti tu pesmu za svoj producentski centar i da će je pevati Nargis, veoma poznata ruska pevačica. Poreklom je iz Uzbekistana, živela je u SAD, učestvovala je u projektu ’Glas‘ u Rusiji i veoma je popularna. Ima izuzetno osećajan i snažan glas. Bila sam u šoku.“
Prema rečima Zaharove, Fedejev joj je obećao da će Nargis početi da snima pesmu čim se vrati sa turneje, a onda je usledio i poziv od slavnog ruskog reditelja.
„Tada me je zvao Nikita Mihalkov i rekao mi je da je čuo nešto za pesmu. Rekla sam mu da je to veoma lično, a on mi je kazao da mu se otvara filmski festival u Moskvi za mesec dana, 21. juna, to je Dan sećanja i tuge u Rusiji, koji je posvećen Velikom otadžbinskom ratu. Ispostavilo se da se sve poklopilo, njemu se dopala pesma. I Nargis je izvela tu pesmu na otvaranju Moskovskog filmskog festivala. Kada je počela da peva, cela sala je ustala. To je bilo potresno, jer nisu počeli da ustaju prvi redovi, tamo gde sede počasni gosti, Nikita Mihalkov, ne tamo gde sam ja sedela, jer smo mi znali tu priču, nego su počeli da ustaju zadnji redovi i galerija, a još niko nije znao da su to moji stihovi, to jest, ljudi nisu ustali reda radi, već zato što su nešto osetili. Zatim mi je Nargis rekla da joj se grlo zatvorilo kada je videla talas ljudi koji ustaju pozadi, da su počele da joj se tresu ruke, jer je to bilo nešto nezamislivo.“
Posle premijernog izvođenja balada je izazvala veliko interesovanje kod publike.
„Pre godinu dana bila sam na ruskom Kavkazu, u gradu Željeznovodu, to je banja, tamo se odmaraju mnoge porodice onih koji su učestvovali u protivterorističkoj operaciji na Kavkazu. Tamo su bile i starije žene. Prepoznale su me i zajedno smo pile kafu. Jednoj od njih je poginuo sin. Ispričala mi je kako je izgubila dete i kako joj se posle život zaustavio. Sin joj je poginuo upravo tokom antiterorističke operacije na Severnom Kavkazu“, nastavlja svoju priču Zaharova.
„Pričala mi je kako joj je teško i kako je nedavno čula pesmu koja potpuno opisuje njena osećanja zbog gubitka bliskog čoveka i izgovorila ime moje pesme. Nije znala da sam to ja napisala. Ja nisam mogla čak ni da govorim, kada me je prošao grč, rekla sam joj da je to moj tekst i obe smo počele da plačemo. Nedavno sam dobila pismo od starijeg čoveka koji je učestvovao u borbenim dejstvima u Avganistanu sedamdesetih godina prošlog veka. Napisao je knjigu uspomena o tim događajima. Napisao mi je pismo sa molbom da tekst te pesme uključi u svoju knjigu. Objasnio mi je: ’Napisao sam celu knjigu da bih objasnio svoje emocije iz tog perioda, ali samo Vaš tekst na najbolji način opisuje to što sam ja osećao tada‘.“
Devetog maja ove godine, naša sagovornica je čula da njenu pesmu pevaju i u Belorusiji, na glavnom koncertu u zemlji.
„Najfantastičnije je što su je pevali čak i u Ukrajini i tamo je nastao veliki skandal, jer su ljudi pevali tu pesmu i dobijali otkaz na poslu. To je apsolutno neverovatna priča, ali ispričala sam kako je bilo. Ima veliki broj pregleda, ljudi sami prave svoje klipove, pevaju je, ona sada već živi svoj život“, završava svoju ispovest Zaharova.
Na naše pitanje da li ju je možda nekad neko pozitivno osećanje inspirisalo da napiše nešto slično i da li bi se ponovo upustila u tako nešto, ona je dodala:
„Smatram da kada je tužno, ne znači da nije pozitivno. Kada je tužno, to je vrlo važno, jer znači da ne treba samo da se radujemo, već da mislimo i o ozbiljnim stvarima. Ali ostale pesme su samo o ljubavi. Ima i jedna vesela pesma. Ostale su ovako lirske, ali su sve o ljubavi.“
Kurir.rs/Sputnjik/Foto: EPA,
Foto: Dragana Udovičić
NE PROPUSTITE
