Tenk ima laserski sistem za upozoravanje, ima automatski nišanski sistem kojim upravlja veštačka inteligencija i infracrvene kamere. Najnoviji dizajn je idejni nacrt za napredniju verziju tenka “čelindžer 2”, koji je korišćen u Iranu i Bosni i Hercegovini i gde će verovatno ostati u upotrebi sve do 2035.
“Čelindžer 2” je ušao u upotrebu 1998. godine - nasledio je “čelindžer 1”, koji je korišćen u Zalivskom ratu, za vreme invazije na Irak 2003. Tenk je takođe bio u upotrebi i na Kosovu tokom misije NATO u bivšoj Jugoslaviji krajem 1999.
“Čelindžer 2” ima četvoročlanu posadu, glavnu cev prečnika 120 mm i dva mitraljeza prečnika 7,62 milimetra, a maksimalna brzina mu je oko 60 km/h.
Trenutno ga koriste Kraljičin husarski puk i Kraljev husarski puk, kao i Kraljevski tenkovski puk. Idejni nacrt modernizovane verzije razvijen je u centru BAE za bojna vozila u grofoviji Zapadni Midlends.
Karakteristike su “aktivni zaštitni sistem”, zahvaljujući kome modernizovana verzija detektuje dolazeće protivtenkovske projektile i metke koji probijaju oklop. Sofisticirani odbrambeni mehanizam automatski lansira protiveksploziv da bi neutralisao pretnju, tvrde proizvođači.
Novi tenk, osim toga, identifikuje izvor pretnje zahvaljujući laserskom sistemu za upozoravanje i automatski okreće cev u tom smeru. Ima infracrvene kamere napred i pozadi, a kompanija tvrdi da su “slične onima koje se koriste u TV-emisijama kao što je “Planeta Zemlja II”, koju vodi ser Dejvid Atenborou.
Ove kamere treba da omoguće izuzetno oštre noćne snimke, karakteristika zbog koje su proizvođači modernizovanoj verziji dali ime “Crna noć”. Vozilo će imati dva nezavisna sistema za noćno osmatranje, koji omogućavaju vojniku da nišani cilj, dok njegov zapovednik istovremeno identifikuje druge ciljeve.
Kupola cevi ima tzv. “regenerativno kočenje”, koje generiše energiju kada cev zauzme poziciju.
Vozilo koristi opremu koja štedi energiju. Sistem za kontrolu oružanih sistema tenka je brži, što znači da posada brže da identifikuje neprijatelja, nišani i reaguje.
Kurir.rs/Dejli mejl
Foto printscreen Wikipedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
